Милана Стаматовића златиборска је дужа а јефтинија.

„Гондола златиборска и београдска имају исту опрему, и почетна и завршна станица нам је иста, само што ми имамо и међустаницу. Београдска гондола је један колометар и има шест стубова, а златиборска 36 стубова, јер је у питању девет километара и тежи је много терен. Међутим, београдска је скупља. Кошта ће 17 милиона евра, док је златиборска 13”, рекао је Стаматовић јуче у Чачку приликом отварања страначке канцеларије „Здрава Србија”.

Он је рекао да су имали прозивке због документације, а да се на сајту београдске гондоле може видети да немају ни студију оправданости ни идејно решење па се не зна на основу чега су израчунали колико ће коштати. Стаматовић тврди да многе ствари у београдској гондоли нису дефинисане, првенствено квадратура објекта.

„Такође оно што се ми питамо, зашто у изградњи њихове гондоле учествују сви грађани, а ми нашу сами финансирамо. Зашто министарство турзма и остала министарства, дају пола новца за београдску гондолу, зашто је Београђани само не плате ако желе да је имају. Исто тако грађани Србије издвајају за постројење за прераду отпадних вода у Београду 200 милиона евра, а на Златибору га ми правимо из сопственог буџета. То су питања из унутрашњост, за које ћемо тражити одговор и будити свест грађана. Ми из западне Србије не треба да финансирамо неке градске пројекте, можемо националне. Гондола у Београду то није, пре би национални пројекат требало да буде гондола на Златибору јер је девет пута дужа од београдске”, казао је Стаматовић.

Директорка ЈП „Голд гондола” Бојана Божанић

Директорка ЈП „Голд гондола” Бојана Божанић рекла је да би требало ове године да се возимо гондолом на Златибору.

„Општина Чајетина је завршила већ три фазе. Комплетирали смо почетну и последњу станицу и подигли 19 стубова. Преостало је још да урдимо међустаницу која се налази поред Рибничког језера на половини трасе и да се подигне још 11 стубова од међустанице до врха Торника. Још увек техничка документација није готова, мада су имовинско - правни односу завршени у оној мери у којој је то потребно. Постоје неки бирократски проблеми који нас спречавају да поднесемо захтев за грађевинску дозволу. Вероватно то има везе и са политиком и нашом позицијом, односно опозицијом у којој се налазимо. Проблеми на које наилазимо су процедуралне природе и све је доста замршено, иако имамо Решење о утврђеном јавном интересу за изградњу гондоле и уверавања да ће то све бити најбрже могуће завршено. Међутим, само оно што је било до Општине Чајетина је урађено а сада чекамо да се процедуре заврше у Министарству финансија, Републичком геодетском заводу и у Управном суду како би се у септембру возили гондолом”, закључила је Божанић.

ГЗС/РИНА

Комплетан садржај можете преузети са линка агенције РИНА.