predsednik IIC „Stari Vlah“, zatražio tradicionalnu godišnju predstavu.

Članovima dramske i recitatorske sekcije Osnovne škole „Živko Ljujić“ još stižu čestitke za pozorišni prikaz „Starovlaške riznice“ u Domu kulture 27. aprila, na promociji nedavno objavljene knjige u izdanju IIC „Stari Vlah“ iz Beograda.

Polučasovni dramskim kolaž tekstova iz „Riznice“ - satkan od zrnca narodnih umotvorina i iskri života - mali glumci su uspešno izveli. Iako je to većini bio prvi javni nastup, uživeli su se u uloge, oživeli pretke i galeriju likova iz knjige kao da su u tom zanatu poodavno!!?

Škola lepog govora i glume: profesori Gordana Boranijašević i Snežana Ćirušić

Podsećajući na govornu naviku u Starom Vlahu, kazivali su mudrosti, u prvom redu poslovice - izbrušene dragulje što snagom reči saopštavaju životno iskustvo koje ne zastareva, ali i u narodnom govoru najprisutnijhe izreke, čija je vrcava misao svojevrsno svedočenje o životu.
Zvonki dečji glasovi uverljivo si prenosili poruke starovlaških šereta, koji rečju iz naroda britko poseku, ošinu, okrpe ili opomenu sve koji su to zaslužili. Nizale su se rukoveti koje uz komendijanje i žaoke, bez teških reči i zle namere, uspevaju da ismeju samovolju, brzopletost, ostrašćenosti, primitivvizam, pohlepu, te kako se gorka iskustva preokreću u vrcave misli i naravoučenija...

Zadivili su posetioce, pobrali aplauze, a danima se priča o telentu nekolicine dečaka i devojčica i traži snimak promocije (koji su objavila RTV „Zlatar“ i sajt zlatarinfo.rs). Svi koji im upućuju čestitke podsećaju i na trud i umeće profesora srpskog jezika Snežane Ćirušić i Gordane Boranijašević.
Oduševljenje nije krio ni Milorad Miško Stevović, predsednik Istraživačko-izdavačkog centra „Stari Vlah“ iz Beograda, uručujući knjige - dar izdavača učesnicima zanimljivog kulturnog događaja. Uz zahvalnost i čestitke za umeće, rekao je da ne smeju stati na ovoj predstavi i zatražio je da za sledeću godinu pripreme kolaž o dešavanjima u Novj Varoši, ne samo povodom promocija neke knjige. Predložio je i održavnje tradicionalne godišnje predstave i obećao podršku.

Nakon onoga što su pokazali đaci i profesori OŠ „Živko Ljujić“, posetioci su pitali: „Zašto se u pripremu dramskih kolaža, igrokaza i recitala ne bi uključile i ostale škole ( koje to, istina, rade u svom ataru), ali i ustanove kulture, kako bi se dao veći doprinos učešću u društvenom životu grada, kako se to nekad zvao entuzijazam i amaterski rad...?!“
Pominju se i povodi: značajni datumi, godišnjice, Dan ćirilice ili pismenosti, 1. novembar – Dan opštine Nova Varoš...? Navodi se i da su neophodni novi sadržaji, te da gledaoci žele da vide neku muzičko-scensku formu... Ostaju i pitanja: kako doći do tekstova i scenarija, da li raspisati konkurs, ponuditi drugi podsticaje, kako probuditi one čiji je to posao, ne samo amaterski, već i profesionalno... Kako ohrabriti posustale, zaboravljene...?!

Biseri narodnog umovanja opominju: Nema mrsa, bez strna, Ne treba kvocati, nego jaja nositi, Ne prosi đevojku na saboru, ne godi livadu na rosi, Nije svako drvo za svirale...

Kako obeležiti Dan opštine?

Za Dan opštine 1. novembar program je, najčešće, oskudno koncipiran ili se u vremenskom tesnacu pabirče numere, bez ozbiljnih priprema...

Ova svetkovina je i šansa da domaće snage pripreme deo višednevnog programa, de se programom ukaže na značaj tog važnog istorijskog datuma, koji je promenio put Nove Varoši, Starog Vlaha i ondašnje Srbije. Mora se reći da bi pripreme (dogovore i podelu zadataka) trebalo započeti koliko sutra?!

GZS/Zlatar info