половину свог живота је посветио стиховима. У својим двадесетим годинама открио је таленат за писање али како каже тада није придавао велику пажњу, али неколико година касније, почео је ређати стихове свих лепота златиборског краја. Данас овај времешни старина иако гази осму деценију живота, није одустао од папира, оловке, инспирације за низањем реченица које описују лепоте најлепшег краја Србије.

"У раној младости сам осетио да имам дара за писање,али младост - лудост,тада су ме занимале . Како сам старио више сам времена посвећивао писању,а већ сада стихови су нешто сто ме највише испуњава у ова тешка времена. Песме које су сажете у мојим књигама до сада, јесу текстови за новокомпоновану народну музику. Могу слободно реци да се држим модернијег стила писања,јер су текстови са том тематиком у последње време тразенији. Инспирацију видим у свему око нас, у разговору са људима,у неким ситним детаљима али пре свега моја инспирација је зивот", казао је за РИНУ, времешни Видоје.

Прве стихове је објавио, присаћа се,у листу Сабор 1994.године, тада је досао на идеју да полако прикупља текстове како би објавио своју прву књигу. Својим колегама и пријатејима приредио две промоције књига у Београду.

"Најлепша промоција песме јесте када је неки певач отпева, јер то знаци да вреди. Заиста ми је цаст када цујем негде на весељу Или на радију песму коју сам ја писао" додао је овај текстописац.

Видоје је пензију стекао радећи у Конфекцији у Чајетини, а сада живи и ствара у родном селу подно Борове Главе. Пензионерске дане користи како би се посветио поезији не би ли забележио стихове које је у младости пропустио. Златиборски крај је иначе у народу познат по добрим песницима ,али своје родно село Доброселицу Видоје је прославио на свој начин. Његове најдразе стихове до сада посветио је родном селу, жеља му је да их неко и отпева.

ГЗС/РИНА