Моба у пожешком селу Глумач: Све се може кад су људи сложни

Пожега – Домаћинство породице Филиповић из пожешког села Глумач организовало је мобу, решени да овај древни српски обичај

отргну од заборава и да млађим генерацијама пренесу традицију добрих комшијских односа и солидарности.

„Поштујем српске обичаје и традицију наших дедова и прадедова. Ако се тога будемо држали Србија ће ићи напред, овако треба да ради српски сељак”, каже за РИНУ вредни домаћин Миле Филиповић.

Миле Филиповић на чији позив су се одазвале све комшије, фото: РИНА

Његов син Владимир истиче да се у овом селу мештани труде да одрже слогу, али и да сачувају обичаје.

„Сваке године организујемо мобу а после обављеног посла и весеље за све”.

На Милов позив одазвале су се све комшије и рођаци, неки су на раме ставили виле, други покренули тракторе и пре зоре засукали рукаве.

Комбајнер Жељко Милић

Жељко Милић је комбајнер и како каже није му било тешко да устане у шест сати.

„Скупимо се и све одрадимо за три, четири сата, а после рада зна се, под шатру на печење”.
Комшија Владан Николић каже да су мобе у Глумчу постале традиција и да ништа није тешко кад се у ради у друштву.

„Заједно мобимо, заједно се дружимо, веселимо, а заједно смо и у жалости да се подржимо и утешимо”, вели комшија Драган Дробњак.

Ни осамдесетогодишњем Слободану Тешићу није било тешко да порани и седне на трактор, јер је како тврди све лако кад су људи сложни.

Најстарији на моби Слободан Тешић

Милан Витезовић каже да га ова моба подсећа на младост када  је заједничког рада било много више.

„Мени је то било задовољство и уживање да радим, без обзира који је посао у питању”.

А за тринаестогодишњег Милоша Прокопијевића моба је била прилика да научи да слога значи напредак.

„Лепо је кад се дружимо и кад се сви слажу. Ово је милина видети, а још већа учествовати у моби”.

Домаћица Слађана спремила храну за све раднике

Док су мушки у послу у њиви, домаћица у кући има важан задатак, али и одговорност, јер ручак мора да буде спреман у договорено време. Слађана Филиповић тврди да јој ништа није тешко.

„Навикла сам да спремам и волим то да ртадим. За раднике само најбоље, спремила сам предјело, салате, свадбарски купус, печење а ту су и торте”, каже она.

И најмлађи помажу у раду

Све је боље и лепше кад су људи сложни, јер где је слога ту је берићет и сваки напредак и камо среће да у сваком селу у Србији буде бар по једна оваква моба.

ГЗС/РИНА