и нећете веровати, успевају у томе. Оне имају јединствену теорију, како сачувати село, која је веома једноставна, село које има жена је и берићетно. А где има жена ту дођу и мушкарци и окопана башта, а неминован је и наталитет.

Међутим у ту теорију на почетку, мало ко је веровао.

Председница Удружења жена „Сачувајмо село” Малина Станојевић, фото: ГЗС

Пет жена је кренуло у идеју стварања удружења, а према речима председнице Удружења жена „Сачувајмо село” Малине Станојевић хтели су да то стварно буду оне које се баве и живе од пољопривреде.

Једна од првобораца је Панта Стојић из села Кратово заселак Јелача, удружила се и исплатило јој се.

Панта Стојић из села Кратово заселак Јелача, фото: ГЗС

„Од Удружења жена смо добили пластеник, копачицу за обраду пластеника и 1.500 садница малине. Ми смо незапослене жене са села и у сваком случају нам то одговара. У пластенику имамо јесењу и пролећну производњу, и за продају и за своју породицу, а и малине су ту, чији већи род, очекујемо већ следеће године”, каже Панта у чијој кући под једним кровом, живи четири генерације.

Марија Бабић, фото: Глас западне Србије

И на суседном брду још једна вредна „удружена” жена која се на побрђе Прибоја вратила са београдског асфалта.
„Вратили смо се из Београда јер су биле мале плате и нисмо са њима могли да преживимо. Касније сам се учланина у удружење Сачувајмо село од кога смо добили пластеник, а све што од њега добијамо протурамо на тржиште и тако зарађујемо”, наводи Марија Бабић мајка троје деце.

Женске руке оставиле су трага широм неколико села. На пола пута између Рутоша и Кратова растао је купињак, данас се љуљају деца а они старији играју шаха.

Жене из удружења су очистили дивљу депонију и направили излетиште. Али мислиле су жене и о јачем полу па су обновиле извор, који вероватно, не зову случајно „мушка вода”.

Глас западне Србије