да је на чело општине Лучани дошла из привреде, и то из наменске индустрије. То јој, како каже, много помаже да сагледа и унапреди услове рада јавних предузећа, али и саме општинске управе. Током њеног мандата изграђен је насип поред реке Бјелице, који ће, како најављује, бити узор многим градовима Србије и суседним земљама које се суочавају са великим поплавама.

Ало: Лучане су 2014. и 2016. погодиле стравичне поплаве. Колику штету је тада претрпела општина?

“Укупна процењена штета током поплава 2014. је 290 милиона динара. Током ноћи између 6. и 7. маја 2016. поплављено је око 80 кућа, више од 30 привредних субјеката и 500 хектара пољопривредног земљишта. Оштећени су путеви, мостови, јавне установе, покренута су многа клизишта, а штета је процењена на око 300 милиона динара”.

Ало : Шта сте предузели како би се спречиле нове катастрофе?

“Обратили смо се за помоћ Влади Србије. Одобрено нам је 330 милиона за изградњу насипа са црпним станицама са десне стране реке Бјелице у дужини од 2.600 метара. Такође, за уређење леве обале реке Бјелице, Влада је одобрила још 80 милиона како би се изградио насип дужине 1.300 метара. Уређена су и речна корита вода другог реда: Горушице у Вичи, Добрице у Котражи, Пуховске реке и потока Дупљај у Гучи, у шта је уложено 170 милиона динара”.

Ало: На челу општине сте већ две и по године, на који завршени посао сте највише поносни?

“Пројекат на који сам посебно поносна је управо насип поред реке Бјелице, вредан 330 милиона динара, који је инвестирала Влада. Ради се о изузетно захтевном пројекту који је реализован у року и подразумевао је врхунску стручност и тесну сарадњу великог броја јавних предузећа, општинске управе и лучанских привредника. Овај насип омогућио је останак великих предузећа у Лучанима која су најавила исељавање јер су на десетине пута плављена и претрпела су огромну штету. Председник и премијер су неколико пута обилазили радове на насипу. Радом и истрајношћу, завршили смо овај пројекат, који ће бити узор многим градовима Србије и суседним земљама које се суочавају са великим поплавама”.

Ало: Који су највећи потенцијали Лучана?

“Највећи потенцијали Лучана су сами грађани. У једном делу општине имамо сеоска домаћинства која се баве производњом малине, купине, шљиве, јабуке, кромпира. Квалитет тих производа познат је у многим европским земљама. У другом делу општине живе и раде наши суграђани који су запослени у хемијској и наменској индустрији. Са изградњом хемијске индустрије, у којој је некада радило 4.500 радника, у Лучане су дошли интелектуалци из свих крајева тадашње Југославије. Лучани су у једном тренутку били град са највећим бројем интелектуалаца у односу на број становника. Данас се боримо да сваки наш брачни пар добије подстрек за потомство, а сваки млади суграђанин се након школовања врати у нашу општину. “

Ало: Можете ли да најавите неку нову инвестиција или пројекат?

“У општини стварамо добре услове за развијање здравог привредног амбијента. На пролеће завршавамо спортску халу, чија је градња започета 2006. године, а за коју претходне власти нису имале слуха. Планирамо изградњу још једног вртића, у који ћемо сместити сву децу која су на листама чекања, а сада их имамо око 60. Осим изузетног спотског центра са отвореним базеном, мојим суграђанима потребан је и затворени базен, пројекат смо већ урадили, а за новац аплицирамо код свих фондова. Оно на чему стално радимо су уређење и асфалтирање путева, а у последње две године асфалтирали смо и уредили небројено километара, на којима, нажалост, ништа није рађено последње две деценије”.

Ало