Борко из Горачића на свом имању има чак 5.000 стабала крушке виљамовке

Лучани - Након што је УНЕСЦО шљивовицу ставио на своју листу културног нематеријалног наслеђа,

еминтентни светски часопис уврстио је такође још једну српску ракију међу најбоља пића на свету. Виљамовка је такође права краљица међу жестоким пићима, која раме уз раме стоји са мексичком текилом и шкотским вискијем. Међутим, не би је било да нема истоимене крушке од које се и прави. Борко Караџић из драгачевског села Горачићи ово воће узгаја на шест ипо хектара, а 5.000 стабала чувене крушке спремно је за цветање.

 Фото:РИНА

На виљамовци треба водити рачуна и о роду али и о воћњаку, да се одржава у кондицији како би сваке године добро рађао, јер ако ако не водимо рачуна може доћи од тога да род не буде прикадан, односно не буде адекватан следеће сезоне. Засад крушке је као члан породице, морате да водите рачуна, да се негује и пази. Сваком стаблу треба посебно прићи и на свој начин обрадити, јер сваком треба посебна нега, као детету, каже за РИНУ Борко.

 Фото:РИНА

Овај домаћин годинама се бави и прозводном ракије која је ових дана достигла велику славу. Мада, и пре еминетног часописа Срби су виљамовку одавно уврстили међу своја омиљена и најбоља пића. Ипак, процес производње ракије од ове врсте крушке није једноставан, а ни кратак.

Виљамовка одлежава најмање три године и чека пут до конзумената на светско тржиште. Из мог подрума ракија никада није изашла младја од три године и обишла је све континенте, нема државе где се не пије и сама потврда томе је велика потражња на домаћем и страном тржишту, додаје Борко.

 Фото:РИНА

Оно што је свим произвођачима драго, јесте чињеница да је ракија од крушке виљамовке осим бројних признања добијених за небројено много кафанских столова, сада добила и једно светско.

 

Прилог емитован у емисији „150 минута” на Првој телевизији:

 

 

 

ГЗС/РИНА