pa čak ni razumnim za mnoge ljude, piše BBC.

Sve više ima pristalica takve teze, posebno među finansijerima. U martu je, na primer, izvršni direktor Leri Fink najavio radnicima da svi oni koji se nadaju penziji u šezdesetim i to onoj – udobnoj i finansijski osiguranoj – to verovatno neće moći da ostvare.

- Budući da globalno očekivano trajanje života raste, ‘socijalne sigurnosne mreže’ se raspadaju, a troškovi života rastu - napisao je Fink i utvrdio da ’penzija sa 65 godina neće biti moguća za mnoge, čak i većinu, ljudi’ prenosi Poslovni dnevnik.

- Penzionisanje je mnogo teže nego što je bilo pre 30 godina - napisao je Fink.

- A za 30 godina to će biti još teže.

- Od 2000. do 2019. očekivani životni vek u svetu povećao se sa 67 godina na 73 godine. Do 2050. UN očekuje da će jedan od šest ljudi u svetu imati 65 ili više godina. A kako stanovništvo stari, mnoge zemlje će uskoro doći do tačke u kojoj više ljudi napušta radnu snagu nego što u nju ulazi: u UK bi ta tačka mogla da se dostigne do 2029; u Brazilu do 2035; u Indiji do 2048; a u SAD-u do 2053 - iznosi BBC.

- Starosna granica za odlazak u penziju gotovo da se ne menja, iako očekivano trajanje života raste - kaže Rebeka Sir, profesorka demografije i zdravlja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Budući da su se i zdravstveno i ekonomsko okruženje dramatično promenili, je li penzionisanje sa 65 godina potpuno nerealan cilj u modernom svetu?

U SAD-u je Medicare, savezni program zdravstvenog osiguranja, trenutno dostupan samo odraslim osobama od 65 godina i starijima (postoje izuzeci za mlađe osobe s invaliditetom). Amerikanci stiču pravo na primanje svojih punih beneficija socijalnog osiguranja od 67 godina, otprilike u istoj godini u kojoj građani Ujedinjenog Kraljevstva mogu da traže svoje univerzalne državne penzije.

GZS/B92