Одлучио је да се са породицом пресели у Драгачево и на породичном имању започне самостални бизнис и пољопривредну производњу.

“Још пре 18 година кад сам размишљао чиме бих могао да се бавим као додатном делатношћу, знао сам да желим да се бавим производњом хране, али нисам знао шта би то тачно могло да буде”, рекао је за агенцију РИНА, Никола Драганић.

 Препелице у инкубатору

Док је Никола већао чиме би се бавио, доктори су му констатовали да има мањак гвожђа у крви и предложили му да пије препеличија јаја, па је на самом почетку оваЈ храњиви додатак исхрани произвидио прво за своје и потребе своје породице, а први купци биле су му комшије. Данас Никола има неколико фарми препелица у Србији и две у Црној Гори где је сместио иинкубаторе за око 2000 јаја.

“Овде у мојој гаражи направљене су прве јасле за јапанске препелице у свету. У њима се оне само изводе и бораве од пет до седам дана и иду даље. Како бих направио јасле прерадио сам старе ормаре, направио грејаче и термостате”, рекао је Никола.

Николина рачуница показује да се посао узгоја јапанских препелица исплати за шест месци, а рачуница је проста – на уложених 4500 хиљаде динара, месечно може да се заради око 24 хиљаде динара од 100 препелица.

 Препелице су исплативе за узгој

“Исплативост се огледа у малом утрошку хране, јер препелица да би снела 90 јаја поједе само 2,7 килограма хране. Јако је захвална птица, мало једе и не треба јој много простора”, каже Никола.

Препеличија јаја богата су витаминима, фосфором, цинком и важним аминокиселинама, по својој храњивости једно препеличије јаје замењује пет кокошијих, зато се са за богату трпезу не каже узалуд – било је и јаја од препелице.

РИНА