savremenog pesnika imali su učenici OŠ „Tanasko Rajić”, OŠ „Tatomir Anđelić” i OŠ „Vladislav Petković Dis”. Program „U središtu lirskog poja” osim u centralnoj zgradi Biblioteke, organizovan je i u osnovnim školama u Mrčajevcima i Zablaću.
Pesnik je kazivao stihove „Šumskog bukvara”, knjige u kojoj „zru šumska slova i saznanja nova” a publika se vrlo brzo uključila u svojevrsnu igru stihovima. Ova zbirka oslikava pesnikovo detinjstvo provedeno u prirodi i jedna je od retkih koja se bavi ekologijom u okviru savremene srpske poezije za decu. Zamišljena je kao radoznala šetnja šumom punom zvukova, životinja i biljaka neobičnih naziva, od ariša i detlića do kukureka i sremuša. A ako uzmemo u obzir da je bukvar svačija prva knjiga i uvod u svet čitanja, onda njegova aura dobija na značaju s obzirom da su stihovi koji su se čuli prvo susretanje sa pojmom ekološke osvešćenosti. Azbučna organizacija bukvara tako teži da stvori celokupnu sliku sveta oličenu u poznatom izrazu „od A do Š”. A pošto na slovo „E” nije pronašao ni jednog stanovnika šume, pesnik je ispevao „Ekologiju”. Svaka se pesma može shvatiti i kao svojevrsna zagonetka čije se rešenje raščitava u naslovu, a iz njih se može doznati i zašto je trava hajdučka, gde se sprema medna žurka i kako se pravi „čaj za zaljubljene”.
Neke od Vukašinovićevih pesama imaju i svoje muzičke obrade, poput „Đurđevka” koji je zaodenut u novo ime „Sunčev rođendan”, a u interpretaciji devojčice Maše Bogićević iz Trstenika, pobedio na nekolikim festivalima dečje muzike.
Iz publike je za pesnika stiglo pregršt pitanja, a odgovarajući na pojedina Vukašinović je kazao da je još kao dete počeo da piše, a svoju prvu pesmu objavio sa 11 godina. Iako piše i za odrasle, ističe da je „mnogo teže stvarati za mlađe čitaoce jer njihove reakcije su uvek jasne i iskrene pošto se ne libe da pokažu da li im se nešto dopada ili im uopšte nije zanimljivo”. Da je uspeo da odgovori na zahteve čitalaca različitih uzrasta, ali i kritike, zasigurno pokazuju priznanja poput Nagrade „Milan Rakić”, „Kočićevo pero”, „Jefimijin vez”, Nagrade „Branko Ćopić” i mnoge druge. A na pitanje kako je to biti pesnik, kazao je da „pesma nekada nastaje i po nekoliko dana i meseci dok ne obuče pravi oblik i rimu”. Ovaj poetsko-ekološki sastanak završen je pesnikovom mišlju da „u prirodi otkrivamo ono što je u nama samima zakopano, što izaziva punoću života i radost postojanja”.
Program posvećen knjizi za decu vodili su bibliotekari Dubravka Ilić, Branislava Vidojević, Milica Domanović i Biljana Arsić. Inače, Međunarodni dan dečje knjige obeležava se od 1967. godine svakog 2. aprila, kada je rođen onaj koji je od svega što dotakne mogao da napravi bajku – Hans Kristijan Andersen. Literatura za decu njihov je saputnik na stazi odrastanja jer ih uči da brige nisu samo njihove i da priča često može odgovoriti na mnoga pitanja kroz doživljaje junaka sa kojima se poistovećuju.

GZS