Они су невероватан тандем: Како звучи када деда и унук заједно засвирају гусле

Ужице - Кад се зачују српске гусле нико не остаје равнодушан, кожа се најежи, а срце затрепери и зато су са правом уписане у УНЕСКОВУ листу

нематеријалног културног наслеђа.

Драгослав Главоњић преко 40 година пева у римованом десетерцу и каже да је управо у том музицирању скривена она права и искрена љубав према отадзбини. "Има дана кад се разочарам, узмем гусле па се разговарам. Кад ми оне на крилу зајече, сваке се болести лече", прича и то у стиху Драгослав.

Од кад зна за себе зна и за гусле које су заузумале почасно место у кући, али и у срцу.
"На њима су опевани сви битни догађаји у нашој историји. Са њима се буди љубав према нашим јунацима. У мом селу није било домаћинства које није имало гусле. У хладним зимским вечерима окупљали смо се и певали о Краљевић Марку, о мајци девет Југовића и војводи Пријезди", сећа се овај пензионер.

У породици Главоњић гусле заузимају посебно место

Да за гусле нема зиме у Србији и да ће се још дуго певати о нашим херојима доказује и Драгославов унук, Вукашин Станић, који заједно са дедом учи дугачке народне песме и пева их уз гусле иако му је глас још увек дечији.
"Свирам на овим мојим гуслама што ми је направио деда, доста времена ми треба да научим песму, али читам ред по ред и памтим јер волим", рекао је овај дечак који као од шале рецитује српске народне песме.

Каже да је његовим другарима прво било чудно што се одлучио за свирање овог инструмента, али након наступа на једној школској приредби сви су остали у чуду.
"Имао сам велику трему кад сам наступао пред другарима, али они су се сви одушевили и после приредбе пробали да свирају", изјавио је Вукашин.

Деда и унук чланови су Удружења за очување гусала и народне музике "Право у жицу".
"Циљ нам је да покажемо сву лепоту тог инструмента и да га сачувамо. У удружењу је 10 дечака који са пуно љубави и радозналости уче да свирају, а поред њих окупили смо и неколико страјих гуслара, али и ентузијасте и поштоваоце српских гусала", рекла је Ивана Ивановић координарор удружења "Право у жицу" из Ужица.

Драгослав мајсторском руком урезбарио манастир Милешеву на својим гуслама

Иначе, гусле не познају ноте и зато су један од најједноставнијих инструмента, али зато глас певача мора да се усклади са тоном, а свирање мора бити равномерно са стиховима.

"Најбоље гусле праве се од планинског јавора, оне најбољи звук дају, није их тешко направити, а врло је важно који симбол ставити на крају, па је тако на врху мојих увек орао који симболизује српство и победу", рекао је Драгослав који је до сад направио око 40 гусала.

И док Драгослав са унуком учи песме из Антологије народних песама, неки гуслари сада склапају и своје стихове о стварним данашњим догађијама, па је питање ко ће бити јунаци ових песама у будућности и о чијем ће се херојству причати.

РИНА