су и велики изазов за кинеске неимаре. Специфична геологија терена намеће и динамику радова, али и изналажење нових грађевинских решења. Оба тунела дуга су нешто мање од три хиљаде метара, а саобраћајнице које их повезују углавном су на мостовским конструкцијама. Тунели Лаз и Муњино брдо повезују Чачак, Лучане и Пожегу и отварају пут ка даљием напредовању коридора 11.

Пролазак аутопута Милош Велики кроз територију града Чачка умногоме је променио саобраћајну, привредну И туристичку слику града на Морави. Пробијање планине Јелице И даље напредовање ка Пожеги, очекује се са великим нестрпљењем.

„Чачак ће за две до две ипо године изгледати из птичије перспективе као мерцедесов знак, аутопут Милош Велики ка Београду, затим крак ка Пожеги и Моравски коридор од Чачка до Појата, је нешто што уз међународни аеродром у Лађевцима даје на значају читавој западној Србији а нарочито Моравичком и Рашком округу, како економски тако и стратешки”, истакао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић, фото: ГЗС

Пробијање тунела Лаз у утроби планине Јелице права је дивовска борба са природом. Лаз већ полако поприма свој финални изглед, али је напредовање до самог финиша непредвидиво. Пробијање десне тунелске цеви до скоро је напредовало брже од леве, али се онда из дубине стенске масе појавила огромна количина воде.

Борба са природом непрестана: Појава огромне количине воде успорила радове у десној тунелској цеви, фото: ГЗС

„Тренутно уграђујемо најјачи тип подграде и смањили смо корак напредовања на 60 центиметара, то значи да док се не прође ова зона, корак напредовања мора да буде краћи и самим тим напредовање је спорије, а до пробоја ове цеви остало је још 180 метара, очекивали смо да то буде врло брзо готово, али изгледа да ћемо морати још мало да се стрпимо”, каже одговорни инжењер за тунеле Лаз и Муњино Брдо Никола Миљковић.

Одговорни инжењер за тунеле Лаз и Муњино Брдо Никола Миљковић, Фото: ГЗС

И док неимари у десној тунелској цеви проналазе најбоље решење за одвођење воде, за то време у левој цеви која је за десном каснила око 200 метара, наишло се на добар стенски материјал, па су радови почели да напредују много брже и скоро да су сустигли радове у суседној. Вредни кинески неимари и наши млади инжењери примењују најмодерније грађевинске технологије и након пробоја стенске масе креће се одмах у постављање примарне облоге.

„Одмах након минирања и ископа креће се у монтажу ремената примарне облоге, корак напретка је три метра дневно, монтирају се по три ременате, након тога долази пумпа, прска се млазни бетон, даље бушимо анкере и ти циклуси се понављају свакодневно”, истиче шеф групе за тунеле Лаз и Муњино Брдо Блажо Дутина.

Постављање примарне облоге у тунелу Лаз, фото: ГЗС

Након постављања примарне облоге ради се хидроизолација и постављање арматуре за секундарну облогу што практично представља завршне радове.

„Поставља се мембранска хидроизолација која се наноси на торкет (млазни) бетон са једним слојем геотекстила као мека заштита и она има улогу да прими сву стенску воду која прође кроз примарну конструкцију и да је по ободу води до подножне дренажне цеви која ту воду води даље ван тунела”, нагласио је Миљковић.

Одмах након постављања примарне облоге креће хидроизолација, фото: ГЗС

Одмах након постављања хидроизолације поставља се арматура и креће се са оплатом за секундарну конструкцију.

„Оплата се креће на шинама и навлачи се на зидове, она се шири и позиционира прецизно геодетски, чело се затвара а онда се прикључују пумпе за бетон и креће упумпавање бетона. Једна кампада је дужине до 10, 5 метара и треба око 120 кубика бетона”, прецизирао је инжењер Мирковић.

Оплата на шинама, фото: ГЗС

Улазна и излазна цев тунела Лаз пројектована је по најмодернијим светским стандардима. Иако споља гледано изгледају као две независне целине, оне су међусобно повезане нишама и пролазима за пешаке и возила.

„У тунелу Лаз у свакој цеви постоје по две нише за хаварисана возила и на тим локацијама су направљени и пролази за возила, у случају неких ванредних ситуација. Постоје два пролаза за возила и девет за пешаке”, нагласио је инжењер Дутина.

Шеф групе за тунеле Лаз и Муњино Брдо Блажо Дутина, фото: ГЗС

А на Муњином Брду борба са природом још је захтевнија, геолошки састав стена диктира и спорије напредовање, а на појединим местима читава тунелска цев биће обложена бетоном и добиће изглед затворене контуре.

„Овде имамо јако неповољне геолошке услове а када је геотехничка средина таква, обавезна је градња подножног свода како би се обезбедио доњи део тунела, јер уколико би се радили само тракасти темељи, постоји могућност да они потону јер су на нестабилној подлози. Ово је много сигурнија варијанта, али она захтева и нешто дуже време за извођење радова”, појаснио је Дутина.

Тунелска цев имаће облик затворене контуре, фото: ГЗС

„Тамо где су боље геолошке средине имамо само лук, без обрнутог свода са темељима, али где су геолошки услови неповољни принуђени смо да применимо овај тип тунелске подграде, што је пројектом и предвиђено”, каже Миљковић.

ИнжењерИ Никола Миљковић и Блажо Дутина заједно са кинеским неимарима даноноћно су у тунелима и до најситнијих детаља су упућени у сваку промену. Према њиховим речима до сада је у обе тунелске цеви тунела Лаз пробијено 90 одсто, док је Муњино Брдо савладано у проценту од 68 одсто.

Глас западне Србије