који краси луксузне трпезе и управо због тога вредне мештанка планинских села не одустају од његове производње, јер им је он добар извор прихода. Годишње се у том нововарошком крају произведе више од 10.000 тона пуномасног крављег сира који носи ознаку географског порекла.

„То је у нашој традицији. Сир су правиле наше баке и мајке, а надамо се да ће се та вештина и умеће у овом крају и даље преносити са колена, на колено. У штали имам 15 музних крава, а око њих посла има од јутра до мрака. Ипак, не жалимо се. Златарски сир је изузетно тражен, а посебну арому и укус даје му много лековитих трава које краве пасу", рекла је за РИНУ домаћица Миланка Тртовић из села Божетићи.

Потражња за златарским сиром не јењава годинама, јер квалитет је оно што траже купци из читавог региона. Некада се продавао на пијацама и обилазиле Црна Гора, Војводина и Босна и Херцеговина, међутим данас у ери модерних технолоија све је лакше и доступније, па се тако и овај крављи специјалитет може наручити преко интернета и добити брзом поштом.

„Купаца има из целе земље, али и на свим континентима. Ипак, транспорт сира до сладокусаца широм света велики је проблем, па се сналазим на разне начине. Главни купци златарског сира ручно произведеног од органског млека, су елитни престонички хотели, који не питају за цену", каже ова вредна домаћица.

Она додаје да је златарски сир велики господин и тражи велику пажњу и хигијену. Специфичан је по много чему. Прави се увек ручно, гладак је на пресеку и мазиве је структуре, због чега се не мрви приликом сечења. У богатој понуди других сирева, златарски сир се лако препознаје због његових кришки које су правилног правоугаоног облика, танке и дебљине до 1,5 центиметара и имају изразито белу боју, попут снега на планинским висовима Златара.

ГЗС/РИНА