Праисторијски тумули на локалитету Крњине у Мрчајевцима

Чачак - Праисторијски тумули представљају специфични облик надгробних споменика становништва које је настањивало широк простор разних делова Европе и Евроазије,

чему припада и регија западног Балкана у периоду од почетка III до краја I миленијума пре нове ере. Тумули, или хумке, бобије, громиле или гомиле, како их још називају становници разних крајева, начињени су од земље и/или камена у облику калоте јасно издвојене од околног терена, чиме је наглашена њихова погребна функција и ограничен простор у оквиру кога је вршено сахрањивање.

У регији Чачка археолошко ископавање праисторијских тумула има веома дугу традицију, где су први радови обављени још крајем 19. века. Њихово интензивније и професионално истраживање започето је од оснивања Музеја у Чачку, 1952. године. Од тада, на простору који својим радом покрива чачански Музеј, истражено је близу 40 хумки, међу којима су најзначајније резултате пружиле кнежевске хумке из Атенице, са изузетно богатим гробним инвентаром из гвозденог доба. Тим налазом, али и резултатима осталих истраживања тумула, музеј у Чачку је остварио изузетне резултате у истраживању сепулкралних пракси бронзаног и гвозденог доба у односу на остале регије из ширег окружења.

Међутим, поред значајних научних резултата и налаза којима се обогаћује збирка Музеја, мотив за истраживањем тумула налазимо и у чињеници да они непрестано нестају интензивном пољопривредом и изградњом, тако да их сада познато свега још неколико у односу на вишеструко веће бројеве од пре 50 и више година.

Овогодишњим планом Народног музеја у Чачку, у периоду од 19. септембра до 21.октобра обављено је археолошко ископавање једног тумула на локалитету Крњине у Мрчајевцима. У оквиру хумке пречника 20 м и релативне висине од око 0,4 м истражена је мања некропола из гвозденог доба, коју је чинио централни, главни гроб и најмање још један периферни из истог раздобља.

Најбоље резултате дао је централни налаз, где је у оквиру солидне конструције начињене од речног шљунка скелетно сахрањен покојник. Гробни инвентар, два пара финих двојних бронзаних игала, гвоздени нож, ћилибар и највероватније делови копља датују ову целину у 6. век пре нове ере. Судећи по аналогијама из Мојсиња, Мрчајеваца - лок. Гушавац и Љуљака покојник је припада слоју племенске аристократије из времена халштата, највероватније слоју ратничке класе коју одликује између осталог виши друштени статус, веће богатство и право на формирање истакнутих гробница у облику тумула. Тиме је истраживањима у Крњинама у Мрчајевцима пружен још један доказ о развијеном друштвеном уређењу, материјалној и духовној култури халштатског становништва из долине Западне Мораве.

Истраживања у Мрчјевцима су изведена у организацији Народног музеја у Чачку; стручну екипу су чинили руководилац др Катарина Дмитровић, кустос-археолог и археолози Вујадин Вујадиновић, Љубинка Павловић, конзерватори Слободан Богојевић и Дејан Петровић, фотограф Марко Бојовић, сви из Народног музеја у Чачку. Радове је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије у висини од 700 000 дин и из редовног програма чачанског музеја.

ГЗС