Живела је у 17. веку, а верује се да је патила од ендокриних поремећаја који доводе до убрзаног и високог раста и бројних других болести.
Археолог Маја Миљевић -Ђајић наводи да је могући случај гигантизма или акромегалије, укључујући и прогрес других болести, жени, чији је скелет пронађен, вероватно отежавао кретање и дисање и обављање свих физичких активности.
У научном раду, који је објављен у часопису Журнал оф биоантрополоџи, дискутује се и о односу заједнице према деформитетима током живота и после смрти.
Жена сахрањена на овој некрополи имала је 35-40 година и телесну висину од 186 цм. У поређењу са телесном висином људи из овог периода, скелетни остаци показују значајно одступање од просека, а посебно када су у питању жене које су том периоду биле високе од 145-165 цм.
Поред тога што је жена џин са Ђуриних ћелија можда патила од ендокриног поремећаја имала је проблем и са болестима зглобова. Без обзира на своје здравствено стање била је физички активна до смрти. Тешко је или готово немогуће утврдити колико је бола трпела током живота, али је сигурно имала тешке периоде.
- Овај случај је показао да, упркос отежаној патолошкој слици и неспорно другачијем физичком изгледу и развоју, није била одвојена и изолована од других гробова, већ је у погребној пракси имала исти третман као и сви покојници укључујући и сахрањивање испод надгробног споменика - истакла је ауторка у раду.
Током археолошких ископавања на локалитету Ђурине ћелије (15-17. век) откривен је манастирски комплекс са некрополом. Северно од цркве сахрањивање је обављано испод надгробнх плоча током 17. века.
Жена са високом телесном висином била је сахрањена испод надгробне плоче, а сањом су били и скелетни остаци мушкарца. Њене кости биле су у секундарном положају, а кости мушкарца у примарном положају. Гробница је била отварана пре археолошких ископавања, могуће од стране пљачкаша гробова, а на остатку некрополе су вероватно били сахрањивани монаси.
Систематска археолошка ископавања на Ђуриним ћелијама трају од 2013. године.
ГЗС/ Курир.рс
