Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије, проглашен је и за школску славу, а они који га празнују приређују пригодне приредбе уз сечење славског колача.

За школску славу овај празник је установљен 2. јануара 1840. године на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада у свим школама најсвечаније прославља.

Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем овог празника.
Празнична песма за Савиндан је Химна светом Сави.
Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу, па су тако Светог Саву за еснафску славу узеле занатлије ужари, мутавџије, опанчари, обућари...

У многим крајевима Светог Саву нарочито празнују сточари.
Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова па се тако пред Савиндан није смела стока терати у шуму из страха од вукова, јер би то за њу било погубно.

Такође, тих дана се ништа није смело радити са сечивом, бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене, а жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ће се, ако на Светог Саву грми, десити важни догађаји у земљи.

ГЗС/Танјуг