преко Западне Мораве, па до атлетске стазе у Чачку, али у зимским условима и у тренуцима када је то неопходно у простору дедине гараже.

„Мене за ову гаражу везује читав мој живот, првенствено, зато што сам овде одрастао, ту су одувек били моји бицикли. Ја сам испред ове гараже научио да возим бицикл када сам имао две и по године и то без помоћних точкића. С обзиром на то да је ово место где проналазим свој пуњач за добру енергију и место у које увек волим да дођем, где сам са дедом проводио време кад год је нешто радио и поправљао, то је било моје игралиште у детињству”, рекао је за ПЗС Лазар Филиповић.

Тајна успеха Лазара Филиповића ОСИ дедина гаража, фото: ПЗС

Ова гаража од свега 12 квадрата пуна је и дан данас дединих ствари, међутим, како Лазар идтиче, бицикли су у том простору били увек у првом плану и на видном месту.

„Деда је мене увео у свет бициклизма, јер он је био спортски радник, био је у дирекцији „Трке кроз Србију”, тада „Трке кроз Југославију”, такође, и директор спортског центра у Чачку и тако је отишао у пензију. Он је основао и трку некада што су је звали „Путевима ужичке републике”, која је изнедрила многе бициклисте. Тако да није чудо што сам ја данас у том спортском свету, јер је мене деда од раног детињства водио по бициклстичким тркама, он ми је правио бицикле. Тако да су бицикли увек били нешто о чему се увек водило рачуна у овој гаражи”, нагласио је Лазар.

Тајна успеха Лазара Филиповића ОСИ дедина гаража, фото: ПЗС

Лазар је истакао значај дедине улоге у његовом животу, који му је како тврди за један рођендан донео и прву уписницу да приступи бициклистичком клубу „Борац” и тако је кренуо.

„Деда је био неко ко је у мене 100 одсто веровао, који ме кроз све то водио и тако сам поставио здраве темеље да се овим данас бавим и будем успешан. Он је о мом постаојању проблема са видом мислио да могу да превазиђем, јер ме посматрао од детињства. Уз то, он је био моја велика подршка, као и родитељи, иако су сви они бринули, деда је прошао много тога, водио ме на трке, тачно знао шта могу и шта не могу, јер смо били баш као другари. Моја прва трка је била такозвана Пуж трка са шест, као и на другу са 11 година и на обе сам са њим одлазио”, објашњава Лазар за ПЗС.

Деда Божидар је био Лазарева највећа подршка, фото: ПЗС

Рекло би се да је гаража, као и свака друга, споља гледано, пуна свега од ексера, па до бургије, међутим, ова у којој Лазар тренира, такозвана дедина гаража одише посебним успоменама које га гурају напред.

„Свестан сам свега што сам пролазио, као и својих даљих афинитета и циљева које сам поставио испред себе, почетком, односно средином следеће године креће скупљање бодова за параолимпијске игре у Паризу 2024. године и свестан сам свих ставри које сам уложио у тај технички сегмент спорта којим се бавим, тако да сам ову гаражу од неке првобитне намене претворио у свој простор у коме проводим одређено време. Тек ћу наоштрити мач за будуће игре и верујем у напредак. Ја не могу да се осврћем на то што Чачак нема затворен базен, ја морам да радим, не могу на то да губим енергију, ок. морам да путујем за Крагујевац, али исто тако знам да не морам више да будем на друму, да овде могу да проводим време, да овде себе спремам и да ће тек све ове кроз неко време дати помаке, јер моја одлучност и све ово што сам направио су управо усмерени ка ставарњу врхунског резултата. Мој циљ је да пробам да освојим светско злато и да узмем медаљу на параолимпијским играма, иако ми то измиче много година од 2012. године, ја тежим ка томе. Био сам близу три пута, на жалост, сваки пут се нешто десило да нисам отишао, сад четврти пут, верујем да сам сазрелио и да ћу тек сазрети за оно што ме очекује”, појаснио је Лазар.

Имајући у виду све досадашње успехе Лазар истиче значај дедине гараже у сваком смислу, јер је је како у више наврата нагласио то је простор где он налази снагу, мотивацију и енергију за будуће успехе.

Тајна успеха Лазара Филиповића ОСИ дедина гаража, фото: ПЗС

„Најважнији кључ који сам увек чувао био је кључ од дедине гараже, јер она за мене представља један мој веома важан свет, представља све спаковане успомене, моје одрастање. Ја сам био радознао и много тога сам научио и оплеменио сам је да направим свој кутак прилагођен мојим потребама. Ја овде кад седнем и возим бицикл, могу да се сећам само лепих ствари, овде не могу да мислим о ружним, јер, ако сам окренут ка тренингу у овом простору, то само значи да ставарм лепе ствари. С друге стране имам свој мир, свој свет, изолован сам, док бих можда у теретани морао да чекам свој ред, јер и док одем, по мраку, не видим, а ово је мени иза зграде. И моја срећа је у овој гаражи можда што не видим, јер кад бих можда све видео и знао каквог лома овде све има ја бих се можда и повукао”, наглашава Лазар кроз осмех.

Лазар Филиповић паратриатлонац, фото: ПЗС

Град Чачак упллатио 100 000 динара као награду за Светско првенство

Овај чачански паратриатлонац је направио је резултате у спортским активностима на којима би му позавидели многи који се баве спортом на сличан начин.

„Летос, након Европског првенства, како сам почео да примам стипендију, почео сам да надокнађујем све оно што годинама нисам могао себи да приуштим и уложим у себе и што ме довело до неких неуслова у којима сам радио пуним капацитетом, мада сам извлачио и више, него што су услови дозвољавали. На основу оставреног резултата на Европском првенству, што је било треће место, град Чачак ми је обећао помоћ и ту помоћ су неких два месеца пре првенства испунили, то је била новчана награда од 100 000 динара, које сам ја одмах искориостио како бих купио педале, које имају опет нешто што ја до тада нисам имао, а неопходно је, јер се бициклизам гледа, односно снага коју такмичар потискује, тако си и формирани тренинзи. Купио сам те педале које су самим почетком мене довеле да нисам више у некој магли онога што радим, већ да тачно знам шта радим и врло брзо су почели да ми се поправљају резултати и на трчању, независно од бициклизма”, закључио је Лазар.

Педале данас Лазару значајно помажу да ниже будуће успехе, фото: ПЗС

Данас Лазар педале може и у џепу да носи, али да уз помоћ њих оствари још боље резултате и ниже успехе.

Укључење уживо са Лазаром из дедине гараже емитовано у емисији „150 минута” на Првој телевизији:

ПЗС/ГЗС