Šešelj je dodao da je spreman da se odazove pozivu ako se Mehanizam za međunarodne krivične sudove preseli u neku sigurniju državu, kao što je Avganistan.

"Pošto će uskoro Velika Britanija da potone u more, a ogroman talas Severnog mora će da zapljusne celu Holandiju, neću da budem u to vreme u Ševeningenu", rekao je Šešelj za Srnu.

Naveo je da bi se najsigurnije osećao u Avganistanu i predložio je da Mehanizam bude preseljen u tu državu.

On je podsetio da je i ranije bio optužen za nepoštovanje suda, odnosno za štampanje svojih knjiga u kojima je, kako kaže, objavio podatke lažnih svedoka, poverljiva dokumenta i razne falsifikate.

Dodao je da je već tri puta u tribunalu kažnjen za nepoštovanje suda, a da bi sada da mu sude i četvrti put.

Šešelj je pravosnažnom presudom Haškog tribunala iz 2018. godine osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine. Kaznu je odslužio tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.

Haški tribunal je 2010. godine podigao optužnicu protiv Šešelja zbog nepoštovanja suda, zato što je objavio identitete zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodio po optužnici za ratne zločine.

Osim Šešelja, Tribunal je za nepoštovanje suda tada optužio i članove SRS Vjericu Radetu i Petra Јojića i za njima raspisao poternicu sa nalogom za hapšenje.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS, zato što Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.

 DOBILI SMO ZAHTEV OPOZICIJE, DEMOKRATIJA MORA DA SE ISPOŠTUJE, SPREMNI SMO ZA IZBORE

GZS / 021