Gostiljac: Spomenici krajputaši u zapadnoj Srbiji kamene knjige predaka i vredni su svake pažnje

Čačak – Spomenici krajputaši u selima zapadne Srbije i čačanskog kraja svojevrsni su muzeji pod vedrim nebom.

Na njima su upisani čitavi životi mladosti, nasleđa, prošlosti I predstavljaju veoma važno nepokretno kulturno dobro.

Miloš Gostiljac, foto: GZS

Miloš Gostiljac iz čačanskog sela Lipnica koje broji više od deset spomenika krajputaša, a čije su sudbine njegovih pojedinih predaka, mladih vojnika uklesane u kamenu kao sećanje i kulturno nasleđe prošlosti.

Selo Lipnica, spomenici krajputaši, foto: GZS

„Jedan jedini predak je na Zejintinliku, to sam lično našao, međutim, najveći deo predaka moje familije kosti je ostavio u Plavoj grobnici, u nepoznatim dubinama Jonskog mora”, istakao je Gostiljac.

Ovaj meštanin sela koje ima skoro najveći broj spomenika krajputaša ističe njihov značaj, prvenstveno zbog činjenice da su poginuli mladići nekada bili uzdanica I nada svojim porodicama. 

„Za sve njih je zajedničko da su hodili ovim sokakm, da su ovde proveli mladost, da su ovde osetili prve mirise prelepe Šumadije, Pomoravlja, da su ovde osetili miris trave, miris prve ljubavi”, rekao je on.

Spomenici krajputasi u zapadnoj Srbiji kamane knjige predaka, foto: GZS

Gostiljac kaže da upravo krajputaši svedoče o svakodnevnim vojničkim rastancima I atmosferi u Srbiji u XIX i XX veku.

„Krajputaši podrazumevaju, ne samo srpsku istoriju, oni podrazumevaju istoriju i fransusku I istoriju aistrougarsku, podrazumevaju i balanse koje smo imai u različitim periodima između svetskih ratova”, zaključuje dr Miloš Gostiljac.

Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku, foto: GZS

Etnolozi objašnjavaju obeležja I potrebu porodica da podižu spomenike kraj puteva, kako bi duše poginulih vojnika na frontvima promalazili staze do svojih krajeva.

„Na kamenoj predstavi vojnika, pojedini imaju kapu, oružje u vidu sablje sa koojom se vojnik borio. Pored toga, tu su i simboli besmrtnosti, večnosti, kao što su grozd, ptica koji predstavljaju nebesko plavetnilo, sve ono što vojnik nije uspeo da ostavri za vreme svog života, predstavljeno je na kamenoj ploči koja je kvadarskog oblika i koja ima visinu oko metar i po, pa čak i do dva”, zaključila je Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

Spomenici krajputaši su kamene duše I kamene kuće predaka koji su na ovaj način nalazili put do svojih rodnih domova.

Prilog o spomenicima krajputašima emitovan u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji:

GZS