Историјски догађај: Креће градња вештачког језера од 9 км и акумулације пијаће воде за жедне године Ариљу

Ариље - Снег и ниске температуре нису зауставиле једну од највећих инвестиција у западној Србији у коју је дражава уложила 62 милиона евра.

Ради се о хидроелектрани и вештачком језеру са којег ће пијаћу воду добијати близу пола милиона становика из пет општина и градова.

Река Рзав у дужни од 200 метара промениће свој ток и тећи кроз тунел у Сврачкову код Ариља, чије је пробијање завршено синоћ. Западна Србија подсећа на сибирски амбијент али и ово је доказ да и дебели минус не може спречити неимаре који су данас ископали и последњу стену тунела који ће заменити корито реке.

Радован Драшкић директор Хидротехника- Хидроенергетика навео је да ни време у јануару и фебруару их није спречило да одраде радове за почетак нове грађевинске сезоне.

Директор фабрике воде Рзав Зоран Бараћ каже да је у завршној фази предвиђена и изградња хидроелектране инсталисане снаге 7,2 MW и заштита од великих вода.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић каже да је ово велики дан за нас, јер изградњом овог опточеног тунел дугачког 220 метара и у пречнику 8,5 метара, је још једна фаза блие за изградњу бране Сврачково, која ће бити највећа и најажнија акумулација регионалног водосистема Рзав-Ариље.

Председник општине Ариље Зоран Тодоровић рекао је да ако се сагледа обејективно ова брана је изузетно добра за само Ариље, њоме ће се регулисати водоток реке Рзава, и неће бити проблема са поплавама ни сушама, биће једнак ниво реке током 12 месеци.

Председница општине Ариље Весна Стамболић наводи да је ово један немерљив допринос и Електропривреди Србије и Србијаводе али и локалним самоуправма које ће имати апсолутну сигурност и безбедност у напајању свежом и пијаћом водом.

Радник Здравко Пумин из предузће Рудник каже да нигде није идеално за рад и да су прошле године радили и на 22 степену испод нуле.

Из овог заборављеног крша и безпута западне Србије ускоро ће потећи вода и струја, а језеро дугачко 9 километара чуваће за жедне године 27 милиона кубика најбоље планинске воде.

Глас западне Србије