представио је суграђанима монодраму „Ја ћу теби љуба бити“.

Музејски театар као облик комуникације је примењено позориште, које публику ангажује на више нивоа, посебно на емоционалном и интелектуалном. Програм овог типа, на интерактиван начин, често укључујући и посетиоце, реконструише историјске догађаје и помаже публици да разуме културну баштину која се на овај начин интерпретира. Реч је о моделу старом око једног века. У србији се овај начин комуникације користи већ више од једне деценије, углавном у београдским музејима.

Музеј Крајне са монодрамом „Ја ћу теби љуба бити“ се придружује београдским музејима и нуди и овај облик комуникације и интерпретације културног наслеђа. Монодрама посвећена славном српском композитору Стевану Мокрањцу има за циљ афирмацију традиције, културе и музичког образовања, као и неговање вредности српске историје и опште културе. Аутор целог пројекта је Сања Радосављевић, кустос педагог Музеја Крајне, док костим потписује костимограф Милан Перишић, а власуљара Вида Јакшић Биро је била задужена за перику.

Београдска глумица Љиљана Јакшић одевена у раскошан костим тадашње моденске Европе, оживела је лик Марије Мокрањац, упознала нас са животом и делом свог супруга Стевана, као и са знаменитим личностима епохе, дочарала нам историјске прилике и подсетила на ванвременске композиције Стевана Мокрањца. Прича је базирана на преписци између Стевана и Марије, из које упознајемо људску страну Мокрањчеве личности и сазнајемо да је он био нежан и пажљив човек привржен својој породици.

Монодраму „Ја ћу теби љуба бити“ гледаоци су могли да доживе двојако: и као изражајну интерпретацију лирске поеме једне изузетно сензибилне, одане жене и као највернији интимни портрет Стевана Стојановића Мокрањца, наводи се у саопштењу Музеја рудничко - таковског краја.

Глас западне Србије