У четири општине Златиборског округа незапосленост смањена за скоро 10 одсто

Пријепоље/Прибој/Нова Варош/Сјеница – За годину дана број незапослених у четири општине које покрива Филијала Националне службе за запошљавање

 у Пријепољу смањен је за скоро 10 одсто. Највећи пад незапослености бележи се у општини Прибој, где су у прошлој години запослење пронашла 453 лица.

Према подацима за децембар 2022. године на евиденцији пријепољске Филијале Националне службе за запошљавање која покрива општине Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеницу налази се 12.528 лица, што је за 1.201 мање поредећи са децембром 2021. године. Директорка Филијале НСЗ у Пријепољу Рафета Хајдаревић задовољна је постигнутим резултатима у 2022. години.

„Све мере и програме реализовали смо у складу са Споразумом који смо потписали почетком прошле године и то 100 одсто и више, 904 лица обухваћено је мерама за шта је утрошено 218,63 милиона динара”, истиче Рафета Хајдаревић, директорка НСЗ Филијала Пријепоље.

У претходној години, пријепољска филијала Националне службе за запошљавање имала је два извора финансирања - републички и локални. Буџет Републике Србије и Буџет Фонда за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом износио је око 218 милиона динара, а буџет локалних самоуправа око 22 милиона, при чему је општина Нова Варош издвојила око 12 милиона, а општина Пријепоље око 10 милиона. Ипак, највећи пад незапослености бележи се у општини Прибој, где су у прошлој години запослење пронашла 453 лица, затим у Пријепољу 256, а у Новој Вароши и Сјеници по 246 лица.

„Немамо разлога да будемо незадовољни. Јасно нам је да је на смањење броја незапослености утицало много фактора али чињеница је да је томе допринело и ангажовање тих лица уз директно посредовање и уз директно запошљавање уз финансијску подршку преко НСЗ . 997 лица се запослило без посредовања Службе за запошљавање, а 904 уз финансијске мере НСЗ”, објашњава Хајдаревић.

Анализа ефеката спроведених мера у 2021. години, обзиром да су програми из 2022. и даље у току, показују да у оним мерама кроз које долази до запошљавања радника, где се примају на одређено или неодређено време и где послодавац има обавезу задржавања лица у радном односу, ту су ефекти дуготрајно много већи .

„Када говоримо о самозапошљавању, шест месеци по истеку уговорене обавезе 81 одсто лица и даље ради. Код програма Нова радна места , око 35 одсто, субвенције и зараде за ОСИ 60 одсто, приправници са ВСС 60 одсто а остали програми крећу се у размаку од 35-45 одсто”, закључује директорка Хајдаревић.

Следи расписивање Јавних позива за 2023. годину којима ће бити предвиђено око 13 мера активне политике запошљавања као и потписивање споразума са локалним самоуправама.

 

ГЗС/ПП Медиа