Овако су се девојке некада спремале за удају 


Radmilo Mišović - Srbija je u opasnosti, Čačak na prekretnici, ne smemo dozvoliti da ga vrate nazad neodgovorni politikanti              Zbog radova u tunelima Savinac i Šarani obustavlja se saobraćaj u levoj tunelskoj cevi              Danas je Međunarodni dan porodice              Pred nama varljivo majsko vreme             

 
Овако су се девојке некада спремале за удају
Trenutno na sajtu: 443       |       Podeli:
30.01.2021 | 0 коментар(а)



Лучани – И док се данас девојке не удају јер много бирају или пуно раде, пре пола века било је мало другачије.
Ово је била девојачка спрема за удају, фото: РИНА

Стасале за заједницу, младе даме нису могле ући у брак без – мираза!

Кад је са младеначким велом преко главе Винка Влачић напуштала родитељски дом, са собом је понела и брижљиво спреману девојачку спрему, јер без дарова није могла пред мужевљеву родбину.

“Како се женско роди, тако мајка каже да мора почети припремати спрему. Полако се плело и везло и све то се стављало у кофер или сандук девојачки и није се дирало, само се додавало ново”, прича Винка за РИНУ.

Она каже да је и сама кад је стасала кренула да плете и везе, како би дарови на дан свадбе били што богатији.

Винка Влачић са собом је понела и  брижљиво спреману девојачку спрему, фото: РИНА

“Ја сам извезла око 20 столњака како бих поклонила заовама и свекрви, а посебан везени пешкир био је намењен свекру, кад се прво јутро умије обавезно је то морало да му се принесе како би обрисао лице”, рекла је Винка.

У девојачке шкриње слагали су се пешкири, шарени ћилими и хеклани столњаци, али било је и оних захтевнијих младожења који су у мираз тражили много више и без тога нису хтели да прихвате младу. Миланка Минић из Драгачева сећа се високих прохтева свог свекра.

“Тражио је имање или њива да се да. Ако тога није било, онда су морале да се дају паре. Нико младу тек онако није прихватао у кућу. Неки су тражили дукате или спаваћу собу, трокрилни шифоњер и припремљене душеке”, присећа се Миланка.

Миланка Минић из Драгачева сећа се високих прохтева свог свекра, фото: РИНА

И  не само да су прохтеве имали свекар, свекрва и заове већ и тадашњи младићи нису бежали од миражинки. Велизар Савић дуго је бирао и на крају стигао код Андрића на мираз.

“Док сам био момак само сам тражио девојку која има мираз. Могла је да буде лепа као слика или згодна као авион, то ме није занимало. Ако нија имала мираз не бих је ни погедао. Ја сам то тако тражио и могу вам рећи лепо сам прошао”, каже овај приспели домаћин.

Иако  се времена у разним сегментима мењају, изгледа да су неке ствари остале исте, само се сада називају другачијим именима. Можда су управо младожење из тог периода утабале стазу девојкама које се данас популарно називају спонзоруше? Само што уместо трокрилног шифоњера, оне би ипак мало луксузније аутомобиле...

ГЗС/ РИНА

Припремање спреме за девојачки мираз, фото: РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Devojke miraz sprema

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 160.104.219 посета
Тренутно на сајту: 444 посетилац(a)