Да ли су друштвене мреже постакле децу и омладину на лошу међусобну комуникацију?

„Последњим протоколом за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно - васпитним установама насиље се дефинише као једном или више пута учињено вербално или невербално понашање према ученику који за последицу има угрожавање здравља ученика. Е сда веома често се бркају појмови па се за вршњачко насиље сматра само оно у школи, а то је погрешно, оно постоји и на спортским теренима на игралишту и улици. Има разна врста насиља од физичког, вербалног, сексуалног али примат данас је електронско или сајбер насиље”, рекла је педагог Сања Глишовић из Горњег Милановца.

Према њеним речима дете врло тешко може само да се избори са таквим насиљем и то су веома ретки случајеви. Дете се тада повлачи у себе и прибегава неким асоцијалним понашањима као што је бежање из школе.

„Родитељу су ту најбитнија карика зато треба што више да разговарају са својом децом, да буду укључени у њихов живот и да буду присутни да деца имају поверења да им се пожале ако имају проблем.”

ГЗС