Posle višenedeljnog posta obično sledi bogata praznična trpeza – tu su predjela, supe, čorbe, slatkiši – sve što je kalorično.

„Ovaj post je bio izuzetno dug, znači 49 dana, ko je stvarno postio, to je bilo post na vodi, i manja količina masnoće, odnosno minimalna količina masnoće, je štedila našu jetru i žučne puteve. Tako da, trebalo bi nastaviti sa hranom koja je manje masna. Znači sutra prvo počinjemo sa jajima, naravno neizbežno jaja tokom celog dana, ali tu treba voditi računa, i treba znati da možda samo dva komada celih jaja u toku dana pojesti, a ostatak dana, ukoliko ne možemo da ih izbegnemo, onda uzmemo samo belance, jer belance neće da nam šteti. Lako je za stomak, dobro varljivo, a obezbeđuje nam proteine”, rekla je nutricionistkinja Veroslava Stanković.

Nutricionistkinja je dodala da je važno da od ostalih namirnica u jelovnik treba uvrstiti salatu koja daje osećaj sitosti.

U toku posta nema mesa ni mlečnih proizvoda, pa je bitno i to – kojim redosledom možemo da vraćamo te namirnice u jelovnik.

„U principu to su sve manje masne, odnosno posnije namirnice. Znači, krećemo sa belancetom, onda može da se unosi, što se mesa i mesnih prerađevina tiče, znači početak je sa piletinom, možda i tih prerađevina od piletina, pileća, prsa, na primer. E sad, ukoliko se radi o pečenju, a jeste sutra uvek neka vrsta pečenja, onda uzeti minimalnu količinu. Što se mlečnih napitaka tiče, odnosno mlečnih proizvoda, onda početi sa kiselim mlekom, mlađim sirom, a tek drugi ili treći dan uzeti, pa čak ne ni punomasne, nego polumasne”, objasnila je Stankovićeva, i dodala da poštujući ta pravila, nećemo opteretiti organizam.

Prekid posta upoređuje sa vežbanjem: „Nećemo odmah krenuti u maraton, nego ćemo se pripremati. Tako i sa hranom, znači polako uvežbavati naš organizam i prilagođavati ga na težu i masniju hranu”.

Nutricionistkinja savetuje da u prvim danima posle posta treba izbegavati pohovanje i prženje hrane u dubokom ulju, i preporučuje kuvanje, dinstanje i grilovanje namirnica. Dodaje da je važna i redovna fizička aktivnost i dovoljno tečnosti.

„Preporuke su tri litra u toku dana, znači svakodnevno. Naravno, govorim o osobama koje nemaju povišen arterijski pritisak, i koje ne piju diuretike. Takve osobe moraju da piju samo minimalnu količinu vode kada su žedne. Sve ostale – tri litre, vode treba uzeti pred obrok ili pola sata pred obrok, kako bi naša želudac bio pun i ne bi mogao da uzima, odnosno ne bi tolerisao veliku količinu hrane. I to jeste jedna od psiholoških varijanti i varki za mršavljenje, ali i za neprejedanje”, zaključila je nutricionistkinja Stanković.

GZS/RTS