али да су потребе знатно веће , нарочито у делу инфраструктуре.
Тодоровић је у интервју Гласу западне Србије рекао да је у сарадњи са грађанима уложено око 80 милиона динара за путну инфраструктуру и да ће се та сарадња наставити и у овој години..
ГЗС: Где се то све радило протекле године?
Раније смо доста радили на томе да повратимо поверење грађана, да грађани поново прикупљају средства за сеоске путеве, односно некатегорисане путеве. Грађани улажу 50 одсто, а општина исто толико што није мало и овог пута и увек користим прилику да се захвалим грађанима на поверењу. Желимо да заједно градимо нашу општину. Наш буџет не дозвољава да ми то све сами урадимо. У насељу Вране смо започели радове на реконструкцији пута, али због лоших временских услова нисмо стигли да завршимо радове. Сматрам да нисмо требали ни да ступамо у радове док једноставно нисмо били сигурни да их можемо завршити. Овако смо стали на пола, па су грађани имали проблем да приђу кућама. Завршили смо два путна правца у Латици и два пута у Долина и Крчевина где су путеви испали одлично. Ти путеви су добро урађени, урађен је и један велики пут од три километра и нешто у Трешњевици где смо дошли до краја наше општине. У преговорима смо са општином Лучани да саставимо тај путни правац што мислим да је јако битно.
ГЗС: Имали сте и неколико елементарних непогода, дали сте санирали штете?
Тачно.Задесило нас је доста елементарних непогода. Имали смо велико клизиште где је један број мештана био одсечен од света, живели су ко на неком острву. У најкраћем року су успоставили снабдевање тих људи са храном и осталим потрепштинама. Поред пута, ти људи су претрпели и велике штете на њивама. Наш буџет за елементарне непогоде износи 13,5 милиона динара. Поплава је однела цео један водовод, базен као да није ни постојао, земља га је затрпала, ту смо имали инвестиције. После тога смо имали један пожар у који смо се укључили, били смо нон стоп на терену. У једном терену било је 16 пријављених пожара на територији општине Ариље. Сви су се појавили испод далековода, јер су жице варничиле услед јаког ветра.
Председник општине Ариље Зоран Тодоровић и потпредседник Бранко Вукајловић, фото: Глас западне Србије
ГЗС: Који су то најзначајнији пројекти на којима се радило и радиће се?
Ако причамо о инфраструктури имамо један велики пројекат вредан 60 милиона. У том пројекту нам је помогло Министарство за привреду, где су учествовали са 40 одсто. Реч је о 3,5 километара пута, где се раде два слоја асфалта. Завршена је пројектна документација за мост између општина Ариље и Чајетина, који води према Сирогојну. Тај мост је оштећен у поплавама. Вредност радова је око 25 милиона, издали смо грађевинску дозволу и очекујемо од Канцеларије за обнову и развој да нам изађе у сусрет. Урађена је техничка документација и очекују се средства од надлежних министарстава за енергетску ефикасност Дома здравља Ариље, Основну школу „Стеван Чоловић“ и средњу школу „Свети Ахилије“, чија је укупна вредност 150 милиона. У плану је реконструкција моста на реци Велики Рзав у Месној заједници Радошево (24 милиона), Топлана на биомасу (око 100 милиона), реконструкција улице Небојше Јерковића (23 милиона) и изградња трибина на игралишту у Градском парку (осам милиона). Ми смо свесни да у буџету општине Ариље нема довољно средстава. Добили смо 10 милиона за резерву, овог пута се захваљујем и влади што су нам помогли око тога, јер једноставно тих 10 милиона нам много значи да завршимо годину и испратимо све обавезе које смо имали у 2017. тако да је њихова помоћ била неизмерна и хвала им од срца. Радимо на уређењу речног корита Моравице у сарадњи са општином Лучани. Средства у износу од 36 милиона нису мало за продубљивање речног корита и прављење обала, како би смо се заштитили од поплава у неком наредном периоду. Рок за завршетак тих радова је 01. јун. Немамо довољно средстава за инвестирање, за развој општине, али добијамо зато што конкуришемо на разним странама, код Европске уније, тако се сналазимо и не могу да кажем да нисам задовољан.
ГЗС: Ипак има и незавршених пројеката, у центар града се веома мало улагало?
Оно што је битно јесте да оне пројекте које нисмо стигли да завршимо у 2017. завршићемо у овој години. Оно што ће нам бити приоритет у наредном периоду јесте стављање акцента на градско језгро, на градску средину. Ове године смо буџетом планирали четири милиона за пројектовање, то је једноставно мало средстава, али мислим да ће за почетак бити довољно да испројеткујемо реконструкције главне улице, трга, затим једног великог моста за Вране. Тај мост се простире од аутобуске станице, повезује месну заједницу Вране са општином Ариље што скраћује пут од неколико километара. Тај мост планирамо да урадимо, не као саобраћајни, већ као један леп мост са фасадом, кад младенци дођу да се сликају у цркви да дођу испред моста. То ће бити архитентонска целина главне улице и трга, тог моста и цркве. Битно је да смо издвојили средства, то је приоритет и овој години ћемо се тиме највише бавити. Мислим да ће Ариље добити неко ново лице.
Ариљска светиња
ГЗС: Шта је са становима за расељена лица?
Ту смо у завршној фази.Зграда за избеглице има 18 станова, а добили смо и другу зграду за избегла и расељена лица од осам станова. У току је тендер за избор корисника. За ту зграду смо издвојили око 110.000 евра рачунајући инфраструктуру и плац, а донаторска средства су око 350.000 евра.
ГЗС: Шта је са манифестацијама? Дани малине су некако утихли прошле године?
Буџетом смо планирали и средства за манифестације. Трудићемо се да одржимо највеће манифестације, попут АРЛЕМ-а. Ту помаже и породица Младеновић која преко своје фирме ради музику, просто имамо одличну сарадњу и укључени смо 100 одсто у тај пројекат. Што се тиче Дана малине и текстила, планирамо да наставимо ту организацију и да покушамо да је подигнемо на један виши ниво. Она је тренутно више вашерског типа, али би требало да убацимо мало естраде и културе и да повећамо посећеност. Моја идеја јесте да укључим што више хладњачара, произвођача, привредника, да има забавног програма, да то не буде само трговинска манифестација где се продају малине којих и нема много, да се продају те пољопривредне машине, да буде изложбеног карактера, а да опет тај акценат има и више забавног карактера. Оно што би грађани требало да знају и сви произвођачи малина, да буџет општине од малина немамо баш ништа. Буџет се пуни индиректно зато што се троше нека средства у Ариљу, али када се наплати рецимо боравишна такса за све те људе овде, онда би се то осетило у буџету.
ГЗС: Како изгледа скупштинска већина, да ли је стабилна, имали сте један период извесних проблема са већином, чак сте у предходном сазиву падали са власти?
Скупштинска већина је стабилна. Имамо стару-нову странку, одборници из СП-а и заменик председника општине ПОКС, основали су нову странку. Остале су исте идеје и ништа се није променило у саставу, значи какву смо коалицију основали на почетку и даље ради и сарађујемо добро и држимо се договора, и ту нема никаквих трзавица.
Глас западне Србије
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.