Фудбалери ужичког српсколигаша завршили су бурну и занимљиву сезону као први, оставивши пуно ривала иза себе, али је за „Миксу” најважније што им је традиционални супарник, Борац из Чачка, „остао за петама”.
За Глас западне Србије Михаиловић каже да, као једна од најбоље организованих навијачких група у западној Србији, не очекују ништа специјално, осим труда и рада фудбалера, а да им је примарно да клуб стабилно функционише.
„Слобода је била у најјачем друштву и играла са најјачим српским тимовима. Много се прича да су циљеви велики и да је ту пролаз у Суперлигу. Свакако, опрез није наодмет. Ми као страсни поштоваоци нашег клуба и навијачи поручујемо да нама резултат никада није био у првом плану, нама је пресудно да клуб гура у којем год рангу такмичења био, а подсетићу били смо и у четвртом и другом и првом, и да се момци боре и исказују оданост грбу и дресу”, навео је Михаиловић.
Ако резултат, како каже, није примаран, локал-патриотизам и „ситно пецкање” 50 километара удаљених навијача чачанског Борца јесте.
„Нама је апсолутно најважније што смо испред Борца из Чачка. Срећа у свему је још и већа са сазнањем да ми идемо у други ранг српског фудбала, а они остају у трећем!”, јасан је вођа навијача Слободе.
Протеклих недеља и месеци водила се велика битка између Слоге из Пожеге и Слободе. Она је била видљива сваком најобичнијем посматрачу стања на табели „Запада”.
„Микса” међутим напомиње да је Слобода велики клуб са организованим навијачима, док Слога готово и нема навијачку групу.
За њега су, стога, и приче о ривалству са Слогом и трци која је до последњег кола вођена са Пожежанима за прво место само „такозване”.
„Ми у Пожези имамо огромну нашу навијачку групу и то су људи који верно прате Слободу и долазе из Пожеге на наше утакмице као и на гостовања. Неколико десетина њих долази у Ужице на наш домаћи терен, а када је последњи пут игран тај ’такозвани дерби’ у Пожези, па било је више Пожежана са нама него оних који су били уз Слогу”, закључује „први навијач” Слободе, уз додатак:
„Ми Пожегу сматрамо као ’предграђе Ужица’”.
ГЗС
