"Ова једнокомпонентна верзија ’’Спутњика В’’ брзо добија глобално признање - недавно се и Индија придружила земљама које су одобриле његову употребу, а има их више од 30. Уверени смо да српски вирусолози Института ’’Торлак’’ могу да дају значајан допринос његовој глобалној производњи", рекао је Гинцбург за лист Политика. 

Он је навео да су изузетно поносни на сарадњу са Србијом, а посебно Институтом "Торлак", подсећајући да је Србија била једна од првих земаља у свету које су користиле вакцину "Спутњик В", а међу првима је започела и производњу два милиона доза произведених до данас.

На питање да ли ће понудити Србији да увезе или прозиведе вакцину против короне у виду спреја за нос, Гинцбург каже да се завршавају клиничка испитивања на интраназалној вакцини, на којој "Гмалеја" ради, а након што буде регистрована, могла би успешно да се користи за ревакцинацију, јер би била посебно ефикасна против веома преносивог омикрон соја, тако што би пружала додатну баријеру инфекцији у назофаринксу.

Упитан када очекује да ће "Спутњик В" добити одобрење Светске здравствене организације и Европске агенције за лекове и зашто Европа не признаје руску вакцину, каже да Институт "Гамалеја" није директно укључен у просец регистрације код СЗО и ЕМА, већ се тиме бави Министарство здравља, а да су, колика зна, сва потребна документа већ предата и ускоро се очекује заврсни преглед.

"Уверени смо да је регистрација наше вакцине у СЗО неизбежна, јер су ефикасност и безбедност ’’Спутњика В’’ научне чињенице потврђене у више од 20 публикација у водећим светским медицинским часописима. Аденовирусна платформа на којој се заснива наша вакцина проучцавана је више од 30 година и потпуно је безбедна, без озбиљних нежељених ефеката, попут миокардитиса, упале срчаног мишића, који су повезивани са неким другим платформама вакцине", рекао је Гинцбург.

ГЗС/ Извор: Танјуг