радници, преноси РИНА.
Медицинске сестре свих ових месеци раде без одмора и ту су за све пацијенте којима је помоћ неопходна. Данас се обележева њихов дан, а колику жртву подносе деценијама уназад најбоље показује и пример Милке Ђурашић, која је бринући о пацијентима зараженим вариола вером седамдесетих година прошлог века и сама издахнула.

Фото: РИНА

„У марту 1972. године на кожно-венерично одељење чачанске болнице примљен је пацијент из Новог Пазара, код ког је дијагностификована заразна болест, али се није могло ни наслутити о колико опасном обољењу је реч. Након што је примљен у болницу, још неколико пацијената почело је да испољава симптоме сличне његовим и тада је постало јасно да је у питању вариола вера. Један тадашњи мотел постао је стационар у ком су били изолавани пацијенти, а неколико сестара се добровољно пријавило да пази на болеснике. Међу њима је била и Милка Ђурашић иако је знала да није била вакцинисана желела је да помогне. Све време је била уз заражене пацијенте, али је тако изложила свој живот опасности и преминула. Она је зато прави симбол херојства чачанског здравства“, рекао је за РИНУ новинар Гвозден Оташевић, дугогодишњи дописник „Политике“.

Милка Ђурашић била је прва и једина медицинска радница жртва епидемије великих богиња. Након ове смрти градом на Морави почела је да се шири паника, а запослени у здравству били су у строгој изолацији.

„Све су одмах сместили у карантин, све је било заблиндирано, а према сведочењима појединаца који су прошли кроз тај период, храну су добијали кроз рупу. Све у циљу спречавања ширења опасне заразне болести. Милка је имала само 22 године кад је преминула због своје пожртвованости и посвећености послу. Сахрањена је у лименом сандуку само уз присутво супруга, мајке и полицајца“, рекао је Оташевић.

На ову храбру жену данас сећа спомен биста подигнута у дворишту Опште болнице у Чачку.

РИНА / ГЗС