а посебно за откупљиваче малина и хладњачаре. Они већ неколико месеци апелују да је потражња смањена и да су у дуговима због чега великом броју произвођача нису исплаћене све предате количине овог воћа.
Подсетимо, Народна банка Србије (НБС) усвојила је ову одлуку која важи за све који се баве откупом и складиштењем воћа. Уколико испуњавају прописане услове то подразумева могућност одлагања измиривања обавеза према банци по основу главнице најмање шест, а највише 12 месеци. Да ли се после могућности оваквог финансијског предаха може очекивати боља ситуација на тржишту и каква су очекивања за наредну сезону?
Један од хладњачара из Ариља, који се дуго бави овим послом, каже за „Политику” да је мораторијум добродошао. Да ли ће само одложити проблеме или дати праве ефекте зависи од наредне сезоне и количина које будемо произвели.
„Знатне количине малине ће остати у земљи. Велика је разлика између откупне цене која је била у сезони и тренутне тржишне. Када се узму у обзир укупне количине то је огромна разлика и губици које ће неко морати да плати. Велики број људи у овом сектору неће опстати”, наглашава он.
Према његовом мишљењу, постоје два разлога зашто је читав сектор доспео у проблеме. На првом месту је пад потрошње хране уопште па тако и малина. Потом и то што смо 2021. подигли откупне цене. Оне су у прошлој сезони биле историјски рекордне, али је и криза која је наступила велика. У таквим околностима наши традиционални купци су се окренули другим, јефтиним добављачима. Видећи да су цене добре и други су почели више да производе, наводи наш саговорник.
Упитан којим државама и произвођачима су се купци окренули будући да Пољска, као највећи конкурент, није имала велике количине малине, одговара да нам је у Европи највећи конкурент тренутно – Украјина.
„Пољаци годинама немају количине, већину малина које продају су произвели Украјинци. Ван Европе то је Мароко. Производњу су подигли и у Шпанији и Португалији. Кључна ствар је јефтина радна снага. Ми смо били занимљиви зато што смо близу централне Европе, ланац снабдевања је олакшан. Имали смо и јефтину радну снагу. Сада када је повећана цена и други су видели могућност зараде”, објашњава наш саговорник.
Познаваоци тржишта наводе да је тачно да су Пољаци организовали и производњу у Украјини. Међутим, због околности у којима су се нашли прошле године десетковали су количине и та производња им је због потребе ангажовања радне снаге под великим знаком питања.
Како је „Политика” писала крајем прошле године, удружења произвођача малина тврдила су да је у том тренутку било плаћено око 40 одсто предатих малина. Још тада се могло чути да су откупљивачи у проблемима, презадужени и да траже мораторијум за отплату кредита, по моделу који је у октобру прошле године био одобрен и пољопривредницима.
Политика / ГЗС
