у егзилу, отворен светом архијерејском литургијом којом је начелствовао епископ Артемије Радосављевић. Затим је, од поднева, држана свечана академија са пригодним беседама и појањем.

Овогодишњи сабор посвећен је, како се у позиву наводи, „светим царским мученицима Романовим”.

Богослужење у манастиру Св. Николе

У храму села Лознице више Чачка окупило се више од 2.000 верника, од Косовске Витине на југу до Куле на северу Србије, молећи се Господу за милост, и дочекани су, поред другог, штампаном посланицом која бележи ове реченице Светог владике Николаја Велимировића:

„Савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу, и да се радујемо када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али, дуг којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни поколења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положои душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт”.

Владика Артемије саопштио је да су данашњем сабору присуствовала посланства православних верника из Руске Федерације, Пољске и Румуније, и изјавио за Глас западне Србије:

„Данас је свету литургију служило 47 свештеника и свештеномонаха из наше расељене Епархије а има нас много више што својим речима, животима и делима сведочимо ону веру коју је Госдпод донео људима, ону веру коју су апостоли прповодели. На жалост, данас је та вера угрожена свејересју екуменизма, али Богу хвала овај, шести по реду Сабор, величанственији је него сви претходни.

Манастирска служба

Ктитор манастирски, Милоје Стевановић вели:

„Мени је Господ учинио милост да саградим ову светињу и примим прогнане рашко – призренске монахе. Са свих страна српских земаља овде се данас сабрао православни народ, дакле људи који негују светосавље у срцу своме, и чврсто стоје на светоотачком предању. Највећа радост коју човек може да доживи то је да на његовом бившем имању цвета молитва из оволико грла и срца.”

Саборска молитва на Јелици

У саборској посланици, подељеној народу, каже се напослетку:

„Већини васељесних сабора на којима су јереси осуђиване, а вера православна утврђивана, претходили су мањи сабори који су доприносили уобличавању светоотачког става, осуде јереси и организовању васељенских сабора. Из тог разлога, наша је молитва и нада у Бога, да ће сва оваква наша сабрања уродити таквим плодом, те да ће и овај данашњи, величанствени Сабор бити још један корак ка православном васељенском сабору, на коме ће јерес екуменизма и остала лажна учења, бити осуђена и предата анатеми, а вера православна тријумфовати и заблистати у њеном пуном јеванђелском, апостолско-светоотачком сјају.”

ГЗС