а проблем је најизраженији почетком пролећа, када је водостај река највиши.
„Претходних година улагани су велики напори у решавању овог проблема са којим се пре свега суочавају НП Тара, општина Бајина Башта, али и друге општине које се налазе узводно уз реку Дрину. Имали смо помоћ норвешке владе, која је донирала чамац за скупљање отпада, радили смо на заједничкој сардњи са БиХ и у односу на период од пре 20 година, отпада је ипак мање, јер се сада део скупља у Вишеграду, а пре се већи део преливао у Перућац”, изјавила је за РИНУ Милица Томић, помоћник директора за планирање, заштиту и развој НП Тара.
Милица Томић, помоћник директора за планирање, заштиту и развој НП Тара
Сваке године на подручју језера организују се акције чишћења у којој су поред надлежних укључени риболовци и љубитељи природе.
„Због велике количине отпада штета за биљни и животињски свет је неминовна, али такође се руше и туристички потенцијали, смеће које плута на површини воде није слика коју посетици овог краја желе да виде”, наглашава Милица Томић.
Последња акија чишћења језера организована је пре месеца дана, када је из Перућца извучено 350 врећа отпада.
Зоран Милутиновић, чувар заштићеног подручја НП Тара
„У питању није немарност поједница који смеће бацају у реку, ради се о томе да уз Дрину постоје бројне депонје и приликом већег водостаја она то покупи и донесе до језера. Највише је било пластичне амбалаже и све се то купи ручно са чамца”, изјавио је Зоран Милутиновић, чувар заштићеног подручја НП Тара.
Језеро Перућац туристички бисер
Због великог броја депонија које се налазе у приобаљу Дрине, Бих, Србија и Црна Гора формирале су заједничку мешовиту комисију, у којој ће бити и представници НП Тара, а њен задатак је да се попишу све депоније које се налазе уз обалу Дрине, како би се приступило решавању овог дуготрајног и великог проблема.
РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.