авео је да је до таквог запошљавања дошло захваљујући активним мерама, расту продуктивности привреде, новим инвестицијама, и истакао да је успех већи пошто је у амбијенту глобалне и геополитичке кризе.

„Повећани захтеви за запошљавање показатељ су да Србија иде у добром смеру“, рекао је Селаковић.

Селаковић је навео и да је прошле године у Србију било и увезено преко 35.000 радника из иностранства, што показује промену тржишта рада.

Потписаним споразумом о учинку Националне службе за запошљавање дефинишу се циљеви, начини, активности и средства која ће довести до запошљавања преко 21.200 људи у 2023. години.

Селаковић је навео да је за активне мере запошљавања опредељено 6,85 милијарди динара.

Подсетио је да је данас и Међународни дан социјалне правде те да друштво благостања омогућава грађанима да се запосле ако немају посао.

„То је важно када се имају у виду нарочито рањиве и теже запошљиве категорије. Незапослени са преко 50 и мање од 30 година, лица са инвалидитетом или Роми. Активна политика запошљавања у Србији озбиљна је од 2014. године са доласком премијера Александра Вучића“, рекао је он.

Навео је да је у 3. кварталу 2022. у Србији било 8,9 посто незапослених а у 2012. - 29,5 посто.

„Од земље извозника постали смо све већи увозник радне снаге“, рекао је он.
Оценио је да је Србија остварили велики учинак у овој области и показала да је активна.

Он је нагласио да ће НСЗ кренути у кампању ка градовима и општинама који суфинансирају мере, те послодавцима, како би била пружена једнака шанса свима да користе мере и добију помоћ.

„У мерама активне политике запошљвања у будућности битан је закон о социјалном предузетништву који смо донели, посебно за тешко запошљиве групе“, рекао је он.
Навео је да су то људи преко 50 и 55 година, жене поготово из рањивих група, те жртве насиља у породици.

„Овај модел ће омогућити да и те категорије запослимо“, оценио је он.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да ће бити 13 јавних позива, од којих ће већина трајати до краја новембра.

За подршку инвалидима рок је крај године, за самозапошљавање 10. април, а јавне радове до 27. марта.

„Средства ће бити већа за учешће општина и градова од којих очекујемо кроз суфинасирање још додатних укупно 900 милиона динара“, рекао је он.

Додао је да су средства углавном намењена реалном приватном сектору, осим за јавне радове и стручне праксе.

Најавио је да ће теже запошљиве категорије бити у фокусу мера.

„Највише новца опредељено је за обуке и образовање, јер су трећина људи на евиденцији неквалификовани или полуквалификовани“, рекао је он.

По износу средстава затим је подршка младима до 30 гоидна.

Истакао је да је циљ да се позитивни трендови на тржишту рада из 2022. године наставе и у овој.

„Сигуран сам да ће НСЗ и ове године у потпуности реализовати потписано“, поручио је он.

ГЗС/Танјуг