dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak dva puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.

Najvažnije pravilo koje bi svaka odrasla osoba trebalo da ispoštuje na ovaj dan je da ga provede u postu i molitvi.

Kao što smo rekli, za sutrašnji praznik je obavezan post, i to suhojedenje koji se prema strogosti ili načinu uzdržavanja nalazi na drugom mestu svih postova, nakon potpunog uzdržavanja od svake vrste jela i pića (čak i vode).

Suhojedenje podrazumeva uzimanje suve hrane ili samo hleba i vode, jedanput na dan.

Podsetimo, pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje.

Osim za jesenji Krstovdan, jednodnevni postovi važe i za sledeće dane:

• Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica.
• Krstovdan, uoči Bogojavljenja, 18. (po starom kalendaru 5.) januara.
• Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra (29. avgusta).

GZS/Kurir.rs

JOŠ TRAJE POTRAGA ZA DRAGANOM IZ ČAJETINE