Дејана Романдића из села Дражевићи код Нове Вароши, натерали су да се ових дана спакује и крену пут Крагујевца, како би на брдо Тиква увезао довољну количину хране за своју стоку до пролећне испаше, јер се ова зима знатно одужила, а снежни наноси још увек се нису отопили. Прешао је стотину километара како би својој стоци обезбедио оно што им је у ово доба године преко потребно.

Дејан Романдић, Фото: РИНА

„Суша је учинила своје, а затим и снегови, тако да сам морао да докупим још 200 бала квалитеног сена, и то ће ми бити довољна залиха до пролећне испаше. Луцерку коју сам нашао у околини Крагујевца за своје стадо је добро, и слатко га једу. Прешао скоро петсто километара како би добру храну допремио до њих, и то је јако битно како би се припремиле за испашу током лета, днево једу и до четири оброка, и тиме стварају довољну количину млека како би могли да задоје јагњиће”, каза је за РИНУ, Дејан Романдић.

На 1200 метара надморске висине овај вредан нововарошки пољопривредник гаји око 40 оваца, три краве и пар коза, а како због временских услова пролеће касније стиже, Дејан каже да их морају хранити све до Ђурђевдана, док је зими знатно теже обезбедити довољно хране да презиме, јер је пут у селима основна препрека јер када би имали проходне путеве доста би лакше функционисали, јер зими када је снег и преко пола метра ми морамо га два пута чистити у току дана, а већ за друге обавезе доста је мање временена”, прича Дејан.

Фото: РИНА

За разлику од његове генерације, иако има стално запослење у Новој Вароши, остао је на селу да кроз пољопривреду допуни свој кућни буџет и одржи своје имање и дедовину.

„У граду можеш да просеприраш само ако имаш свој бизнис и свој стан, у супротном све остало је мучење. Јесам остао на селу и некако се осећам свој на своме, не морам да полажем рачуне другима, једина је разлика што на селу мора да се ради, а мене то испуњава”, закључио је Романдић.

РИНА