ГЗС ИСТРАЖУЈЕ: Да ли је учињено све да се спречи штета од невремена у Ариљу и Ивањици?

Након невремена у Ариљу и Ивањици мештани су се запитали да ли су надлежне институције урадиле све што је у њиховој моћи

да не дође до обилног града и кише који су направили велике штете на пољопривредним културама, али и стамбеним објектима.
У разговору за ГЗС начелник Моравичког округа, Слободан Јоловић, истакао је да је противградна сезона почела 15. априла. И да је за разлику од неких ранијих година све било спремно.
„На подручју Моравичког округа за противградну сезону 2018. године обезбеђено је укупно 1.004 ракете кратког и дугог домета за 83 противградне станице, или 12,1 по противградној станици колико је и оптималан број по процени РХЗ, а у току је набавка 92 противградне ракете за подручје града Чачка, као и једног броја од стране РХЗ односно државе.
Највећи број ракета по противградној станици обезбедили су Лучани (19) и општина Ивањица (17), Чачак (8,5) и Горњи Милановац (6)“, каже Јоловић за Гзс.

Град величине ораха погодио је Ариље, фото: Глас западне Србије

Према његовим речима, од почетка противградне сезоне, односно протекле сезоне, највеће дејство имале су противградне станице на територији општине Ивањица које су у три наврата испалиле укупно око 170 противградних ракета, Лучани су бранили само мали део своје територије са око 50 и Чачак са око 15-так противградних ракета, док на територији општине Горњи Милановац није имало разлога за такво нешто. Јоловић истиче да су градоносни облаци скоро стална појава на подручју Ивањице и Ариља и због тога је на тој територији и посвећана већа пажња противградној заштити.
„Занимљиво је да последњих година готово исту територију општина Ариље и Ивањица, као и рубно подручје уз ове општине Драгачева, туче град и да га је готово немогуће заштити од сталних штета које настају на пољопривредним усевима, грађевинским објектима и инфраструктури, посебно путевима на сеоском подручју.
Захваљујући дејству противградне заштите штете су значајно мање али и поред тога су евидентне и захтевају потребу додатног ангажовања државне и локлане заједнице у њиховој санацији. Како противградна одбрана није потпуна заштита, неопходно је и да се поседи, односно  грађевински објекти и пољопривредни усеви, осигурају или обезбеди заштита противградним мрежама за које и држава обезбеђује део неповратних средстава“, навео је Јоловић.

Незапамћени град у Ивањици, причионио је штету стамбеним и пословним објектима, фото: Глас западне Србије

Ово подручје покривају радарски центри Ужице, Сјеница и Букуља. Радарски центар Сјеница део општине Ивањица, Ужице, Лучане и град Чачак, а Букуља општину Горњи Милановац.
Из радарског центра Ужице добили смо иформацију да на  њиховој територији има 122 противградне станице, али да 12 станица тренутно није у функцији због мањка противградних стрелаца. Ж    ељко Раичевић, надлежни у Радарском центру Ужице, каже да мањак противградних стрелаца није проузрокавао слабије деловање и да се све противградне станице правовремено реаговале, али и да је он као метеоролог свестан чињенице да је стопостотна заштита од града немогућа.

“Евидентне су климатске промене, на које утичу бројни људски, антропогени фактори. Сведоци смо да из године у годину пада све крупнији град, који противградне ракете не могу спречити. Ми не можемо као Радарски центар да зауставимо град. У нашој надлежности је око 500 хектара површине коју штитимо и ми смо ту да смањујемо штету, ако већ нисмо у могућности да град у потпуности елиминишемо. Јер замислите колика би штета била и колико би град падао, да ми нисмо реаговали по прописима”, навео је Жељко Раичевић, за ГЗС.

Глас западне Србије