Међутим, ученицима, учитељима и наставницима али и свима који раде у школи, последња два рођендана потпуно су необична јер се Дан школе не слави онако како су навикли, у тиму и сви заједно.

Наиме, од 16. марта прошле школске године, због присуства пандемије изазване Корона вирусом, ништа није исто.

Према речима ученика највише недостаје дружење и то што је немогуће да сви истог дана буду у учионицама.

„Тим за обезбеђивање квалитета наставе у нашој школи, осмислио је модел праћења наставе на даљину у реалном времену, који омогућава ученицима да прате наставу од куће преко одговарајуће интернет платформе и тако не губе континуитет предавања који је неопходан”, казао је за Глас западне Србије директор школе Лазар Чикириз.

Према његовим речима очекивања свих су да ће се Дан школе последњи пут обележавати у оваквој атмосфери.

„Једни другима на различите начине честитамо Дан школе, која поносито носи име Бранислава Петровића, песника и књижевника који је рођен на Благовести, 7. априла 1937. године у Бјелуши код Ариља. Баш овде, у Слатини, завршио је основну школу, а гимназију у Чачку, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Од прве појаве у листовима и часописима, скренуо је на себе пажњу као посебнна личност. Његова прва књига ’Моћ говора’ објављена је 1961. године и представљала је објаву нове поезије и новог лирског гласа”, подсетио је Чикириз.

Инспирасни његовим стиховима, сви ученици и њихови наставници надају се да ће ускоро видети пуно двориште дечије граје и различите моћи говора.

Глас западне Србије