Амфилохија Радовића и дефакто други човек Српске православне цркве, договорено је уочи одржавања Светог архијерејског сабора.
Како преносе медији, врх СПЦ донео је незваничну одлуку да Јоаникије буде први и једини предлог за новог митрополита црногорско-приморског, а на епископима ће бити да својим гласовима потврде подршку која је, како наводе наши извори, неупитна.
“Нико неће наметати владикама да гласају са Јоаникија и то уопште није идеја. Он ће бити предложен и готово сигурно изабран на то место, јер су наши архијереји свесни да не постоји позванија особа да наследи Амфилохија на челу Митрополије у Црној Гори”, наводи извор из Патријаршије.
Он додаје да је патријарх Порфирије веома благонаклон према идеји да Јоаникије постане митрополит и да ће подржати идеју да он буде изабран.
“Патријарх је мудар човек и свестан је за верни народ Црне Горе Јоаникије већ митрополит, односно једино право решење за то место. Њих двојица су изузетно добрим односима и нема сумње да ће он стати иза Јоаникија”, објашњава извор.
Јоанкије: Препуштам Сабору да донесе најбољу одлуку
Епископ будимљанско никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије, изјавио је, уочи почетка заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ, да том највишем законодавном црквеном телу препушта да донесе најбоље решење о томе ко ће наследити митрополита Амфилохија.
– Што се мене лично тиче питање избора новог митрополита црногорско-приморског у потпуности препуштам Светом архиерејском Сабору који ће надахнут Духом Светим наћи најбоље решење – рекао је владика Јоаникије.
Ко је владика Јоаникије
Након смрти митрополита црногороско-приморског Амфилохија, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је фигурирао као најозбиљнији кандидат за његовог наследника. Верни народ у Црној Гори и свештенство од старта је било неподељено у ставу да би управо он морао да буде тај који ће преузети бригу о Цркви у Црној Гори.
На то место Јоаникија препоручју бројне околности – блиска сарадња са покојним митрополитом Амфилохијем, висок углед који ужива међу верницима и свештенством у Црној Гори, а нарочито његова активна улога у прошлогодишњим литијама против Закона о слободи вероисповести.
Рођен је 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу, да би потом дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године, а годину дана касније је рукоположен у чин јеромонаха (17. фебруара 1991. године). Тада је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. Већ наредне године, 01. септембра 1992, Јоаникије је постављен за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапређен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.
За викарног епископа будимљанског изабрао га је Свети архијерејски сабор на редовном заседању маја месеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране патријарха српског Павла, уз саслужење митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском заседању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са седиштем у Ђурђевим Ступовима у Беранама и за њеног администратора поставио тадашњег викарног епископа будимљанског Јоаникија.
ГЗС / Нова
