i kasetne bombe tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Projekat finansira Vlada Srbije uz pomoć SAD-a i Republike Koreje, a preko Međunardne fonadacije za jačanje bezbednosti ljudi iz Slovenije ITF.

„Projekat obuhvata 152.650 metara kvadratnih, očekujemo da se završi za tri do četiri nedelje ukoliko vremenski uslovi ne budu uticali na rad deminera. U ovom trenutku ne znamo koliko ima neeksplodiranih ubojnih sredstava, to ćemo znati nakon pronalsaka i njihovog bezbednog uništavanja", kazao je Miodrag Mileknović iz Centra za razminiranje.

On je naveo i da se na aerodromu Ponikve nalazi 20 kaponira (skloništa za avione) od kojih su njih 13 bombardovani po nekoliko puta i poprilično uništeni, a Centar za razminiranje izrađuje projekte za svaki od njih, a dinamika čišćenja će zavisiti od finansijskih sredstava.

„Situacija je dosta zahtevna i svaki kaponir će biti predmet posebnog projekta", naveo je Milenković.

Aerodrom Ponikve je 1999. godine bombardovan u više navrata, na njega je bačeno više stotina projetila, a razminiranje je vršeno u više navrata i uglavnom je očišćena pista.

„Pista je očišćena i bezbedna za one koji koriste aerodrom", kazao Milenković.

Dužina piste u upotrebi je 1830 metara, očišćeno je 2.200 metara od ubojitih sredstava, a ukupna dužina je 3.050 metara, što je svrstava u nejdužu pistu na Balkanu.
Rukovodilac Aerodroma Ponikve Predrag Babić rekao je da je plan da se sanira jedan deo piste, ali i rekonstrukcija cele piste.

„Završavamo projektno-tehničku dokumentaciju. Obim saobraćaja će zavisiti od svih ovih projekata koje relaizujemo. Sada na aerodrom sleću avioni kodnog slova B, biznis i generalne avijacije, a po relaizaciji ovih projekata moći će i veći avioni", kazao je Predrag Babić, rukovodilac Aerodroma Ponikve.

GZS/Politika