Водовод у Каони као Скадар на Бојани

Лучани – Мештани МЗ Каона тражили су од председника ове месне заједнице Миливоја Рајовића

у више наврата да им предочи финансијски извештај за период од 2006. до 2018. године, како би имали увид колико је ова МЗ добила средстава од општине и државе, и за шта су та средства утрошена. Према речима Драшка Пајовића и Бранимира Радовића, председник Рајовић никада то није учинио.

„Замолили смо га више пута да сазове збор грађана и да нам каже колико је средстава за овај период колико је он на челу МЗ прешло на рачун, од кога, и за које намене. Он нам је одговорио да није дужан да сазове збор, а ми знамо да је много пара прешло преко рачуна, али и да ништа није урађено”, прича Пајовић за Глас западне Србије.

Драшко Пајовић и Бранимир Пајовић, фото: Глас западне Србије

Бранимир Радовић истиче да село има значајне проблеме, да се деценијама ништа не ради, да кубуре са водом и лошим путевима.

„Ако вам кажем да је водовод почео да се гради још 1987. године и да до данас није завршен, а да базени и извориште зарастају у коров, а знамо да су средства опредељена за те намене и из државе и из општине, онда ту има места сумњи да се новац троши ненаменски”, тврди Радовић.

Према њиховим речима, додатну сумњу код мештана МЗ изазвало је и то што су од грађана 2013. године сакупљана новчана средства за геодетске услуге снимања терена ради изградње водовода и то по 2.000 динара, али да ни до дан данас не знају у које сврхе су утршена та средства.

Базен изграђен у прошлом веку нагрижен зубом времена, фото: ГЗС

„Ми грађани МЗ Каона желели бисмо да знамо на који начин се користи мајдан у селу и да ли је тренутни корисник изабран путем тендера или само на основу одлуке Савета МЗ”, пита Драшко Пајовић.

С обзиром на то да никада нису добили одговор од председника МЗ Рајовића, грађани су се организовали, прикупили потписе и потражили одговоре од бројних институција, али су и тамо како тврде наишли на зид ћутања.

„Поднели смо захтев општини Лучани, МУП – у, поверенику за информације Родољубу Шабићу, Управи полиције за привредни криминал и Јавном тужилаштву и позвали смо се на закон о доступности информацијама, али смо углавном остали ускраћени за одговор”, каже Радовић.

Једини одговор који су добили од општине Лучани био је, кажу, такође разочаравајући. Како наводе, у одговору на њихов захтев стоји да не могу да им доставе обавештење у писаној форми због обимне документације, али и да је документација коју они траже предмет интересовања Министарства унутрашњих послова и Јавног тужилаштва.

 

„Стога вас обавештавамо да увид у наведену документацију можете остварити када надлежно тужилаштво и МУП окончају своје активности у овом предмету”, стоји између осталог у одговору из локалне самоуправе.

Овај одговор грађанима стигао је из ОУ Лучани 2017. године, али ништа више од тога нису добили ни од једне институције, до дана данашњег.

 

Иначе председник МЗ Миливоје Рајовић је и даље на овој функцији, иако је у исто време и одборник у Скупштини општине Лучани.

Рајовић: Нико ништа од мене није тражио, ово је лични сукоб

Захтевали смо од председника МЗ Каона, Миливоја Рајовића, да он каже своју реч о свему, и саопштио је за Глас западне Србије, телефоном:

„Нико мене лично није обавестио, они су то ишли преко реда, поднели су полицији кривичну пријаву и полиција ради свој део посла. Ја сваке године имам састанак Савета МЗ и обавештавам чланове Савета шта радимо и шта смо радили а они треба да обавесте грађане по својим засеоцима. О свему томе постоје записници”, казао је за Глас западне Србије председник МЗ Каона, Миливоје Рајовић.

Напоменуо је и следеће: „Од мене нико не тражи да сазовем збор, то тражи само један човек који је лично киван на мене и има приватан проблем са мном, па не зна како да ми науди”.

Што се тиче спискова грађана Рајовић каже да их није видео, али да је сигуран да половина потписника није из ове МЗ.

„Чекам да се све званично заврши па ћу против тог човека поднети тужбу за разне приче и љагање мога имена”.

Што се тиче његове двоструке дужности, председника МЗ и одборника, Рајовић вели да у томе не види никакав проблем, с обзиром да му то „не замерају ни председница општине, нити председница скупштине”.

У закључку понавља:„Томе што ме тужака криво је што мене људи подржавају. Нико никада није лично доставио у месну заједницу захтев да се састанак одржи, понављам да је то лични сукоб”.

 

 

Глас западне Србије