Са литице пазе на барску пругу

Прибој – Да би железнички саобраћај барском пругом од Београда до Врбнице могао безбедно да се обавља, свакодневно о прузи брине 11 алпиниста.

Они су радници Деонице за одржавање косина при “Инфраструктури железница Србије”. Задатак им је да уклоне камење и шибље са падина надвијених над пругом, да очисте косине и тако спрече појаву одрона.

Некада је овај посао радило више стотина запослених железничара, а само на потезу од Златибора до Прибоја пругу је одржавало 175 радника. Сада их је ангажовано свега 11. Нису се школовали за то, али су прошли специјалну алпинистичку обуку и беспрекорно усавршили занат којим се баве.

На десетине кубика камена алпинисти Железница Србије уклоне са косина, фото. А.Ровчанин

Мишко Голочевац (55), шеф Деоница за одржавање косина, уједно и најстарији алпиниста међу железничарима, каже да се његов тим стара о безбедности пруге дуж целе деонице од Београда до црногорске границе у месту Врбница. Он наводи да је због конфигурације терена и великих косина најкритичнији део пруге на потезу од Златибора до Бродарева.

„Барска пруга пролази кроз изузетно неприступачне пределе и има много косина. То су милиони квадрата и све то треба одржавати да би се саобраћај безбедно одвијао – прича нам Мишко Голочевац. – Од пуштања у функцију пруге, све косине нису биле завршене и саниране, па је често долазило до одрона, којих има још, али у знатно мањој мери него што је то било раније.

Тимски рад од пресудног значаја, фото: А.Ровчанин

Иако ради на железници, Денису Хусовићу алпинистичка опрема свакодневна је униформа за обављање радних задатака. Он неретко, уклањајући трошне стене проведе по осам сати везан ужетом, са штанглом у руци висећи над косинама високим неколико десетина метара.

„Посао је изузетно захтеван, пењући се по бројним стрминама, често у топлим данима наилазимо на змије отровнице, које су додатна опасност за нас, каже Денис и додаје да је пре него што се прикључио тиму, осим алпинистичке, морао да заврши и обуку за рад на висини.

Безбедност људи са којима ради на првом је месту за Жељка Љељанића, пословођу, који 23 пуне године ради на железници.

„Непредвиђених ситуација увек има. Међутим, максимално се трудимо да не дође до неког проблема и повређивања радника приликом кавања и спуштања низ косине.

Пруга се такође мора обезбедити, да камење не би стигло до шина", наглашава Жељко.
Пруга Београд – Бар пуштена је у саобраћај давне 1976. године. У данашње време у Србији, већини путника воз не представља први избор превозног средства, а шинама се превезе и све мање терета. Путници као разлоге зашто избегавају воз најчешће помињу кашњење, предуго трајање пута, а неретко и дотрајалост инфраструктуре. Међутим, 11 железничара алпиниста, који дишу као један, уверавају да је пруга потпуно безбедна за саобраћају, јер они брину о стању шина и појави одрона.

Чекају Русе

Део барске пруге од Београда, односно Ресника до Ваљева у дужини од 77,6 километара реконструисан је 2017. године, а радови на преосталих око 210 километара, од Ваљева до Врбнице, на граници са Црном Гором, требало би да почну крајем следеће године или на пролеће 2022. Уговор за израду пројектно-техничке документације потписан је у септембру, а посао је додељен руској компанији “РЖД интернешенл”.

ГЗС/Новости А.Ровчанин