Глас Западне Србије
Адреса: Жупана Страцимира 9/1, 32 000 Чачак
Телефони:060 5000 150, 032 347 001 redakcija@glaszapadnesrbije.rs
Одлазак Радише Јевтовића: Леушићи вечито у срцу
Trenutno na sajtu: 426 |
Podeli:
30.05.2022 | 6 коментар(а)
Леушићи – У родно село Радише Јевтовића (1942) допутовала је најтужнија вест: напустио је овај свет изненада јуче у 16 сати, у свом стану у Милану
где је повремено живео већ деценијама. Родбина још није саопштила време и место сахране и да ли ће његова вечна кућа бити у родним Леушићима које је неизмерно волео.
Ово побрђе вредних људи испод Сувобора остало је јуче без своg стуба памћеника иза којег ће да трају мудре стопе и добра дела, по којима ће се Радиша Јевтовић навек памтити.
Он је после студија, окончаних у немаштини која је пратила сву сеоску децу стасавалу у ратном и поратном добу, кренуо сам да стиче динар, најпре као инжењер у пожешкој „Будимци”. У свом радном веку променио је још четири фирме - „Словенија промет”, „Србокоп”, „Генекс” и „Хемтекс” да би 1998. године основао сопствену компанију у Милану.
И свуда је за њим путовао глас да је био један од најдаровитијих и најуспешнијих извозника меса, који је својом делатношћу обележио овај део пословног живота у СФРЈ и, касније, Србији.
Он је са дужности директора „Генекс аграра” осамдесетих прошлог века постављен за заменика директора „Генексовог” предузећа „Центропродукт” у Милану, након чега је четири године био и први човек дирекције „Генекс аграра”. Посла санкција, бомбардовања и проблема у пословању „Генекса” делатност је продужио у Милану, где је наставио да живи са породицом. „Центропродукт” је, иначе, био једна од највећих „Генексових” многобројних фирми у иностранству, са 142 запослена и централом у Милану, и представништвима у Трсту, Риму и Барију. Више од 60 одсто југословенског спољнотрговинског пословања са Италијом ишло је преко „Центропродукта”. Ова „Генексова” фирма је 1990. била чак на 14 месту по обиму спољнотрговинског промета на Апенинима, а у то доба југословенски извоз у Италију обухватао је 17 шлепера јунећег меса сваке седмице.
Захваљујући том искуству и традицији, посао извоза меса са наших простора у Италију био је, али само на кратко, прекидан за време бомбардовања, болести слинавке и шапа, и током санкција. У то време, уз ентузијазам Јевтовића и неколицине сарадника, наше месо било је познато као робна марка због исузетног квалитета а највећи део пласмана завршаван је у Тоскани, где послују најпознатији светски месари.
То је Радишу навело да боје Тоскане размести и по завичајним Леушићима. Ту је почетком овог века усправио своје народно село под називом „Рајски конаци” са десет вајата намењених људима којима је Србија такође у срцу.
„Рајски конаци”
„Поглед са терасе пуца на тек разбуђену Србију” - беседио је Радиша, градећи свој део раја. И додавао: „А од брежуљака Шумадије мислите да сте усред Тоскане”.
Намернику, а било их је са свих континената ове планете, из свих слојева и са високим чиновима и положајима, као реченицу успутницу добацио би: „Ово парче раја пало је на Шумадију”. Или: „Код нас и амбасадори шетају боси”.
Радиша Јевтовић је вазда својим земљацима из Леушића и околних села умео да понуди мудру и благу реч, савет и руку помоћи. Увек се радовао свачему што се принавља у његовим родним гудурама и није му било тешко да пре три године, дошавши из Милана, помогне оснивање Сабора виолиниста Србије у оближњим Прањанима.
Нико, ни себи ни другима, није објаснио шта је то што човека стално вуче к месту с којег је потекао. Ни Радиша то није нашироко тумачио већ је само, на интернету, окачио ову реченицу као неку врсту свог епитафа: „Вратио сам се у родно село, описавши неколико кругова планетом. Пастир сам, био и остао”. Збогом драги пријатељу и земљаче.
ГЗС
PODELI:
Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika
Оставите коментар
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.
Коментари посетилаца
(6)
U potpunosti se slazem sa svim sto je napisano u članku.
Bili smo kolege dosta godina u istoi firmi ali pre svega drugari
i prijatelji , nikad “nadredjeni ili podredjeni “ i nastavili da saradjujemo kad smo samostalno obavljali svoje aktivnosti .
Prerano i prebrzo je otišao pravi čovek kojeg ću pamtiti po
poštenju , pravičnosti i ljudskom odnosu do svih koje je poznavao , a ima nas dosta .
Saranovic
Познавао сам овог дивног човека и ного жалим што га више нема. Живеће сећање на њега. Лака му земља где почива.
Kao dečak sam mnogo učio od Radiše. Bilo je to pre pola veka kada sam prvi put došao u Leušiće. Izuzetno nas je pogodila neprijatna vest o Radišinoj smrti, iako smo znali da je bolovao. Ivki, Zoranu, Ivanu i unučadima iskreno saučešće, a Leušići će duģo osećati njegov odlazak
Prijatelj reći zvuči suviše malo, već poznato, ISTORIJSKI PRIJATELJ to je ono kada zagrlite život sa nekim davnih godina i taj zagrljaj traje do poslednjeg daha. I ostanete nemi pred surovim odlaskom. Ostaje sećanje i beskrajna lepota koju nam je Bog podario i mi smo koračali zajedno u Leušima, u Pranjanima, u Milanu, u Rimu.Čuvaj nas, ti sada sve možeš
Radiša je pre svega bio veliki gospodin. Proslavio je svoje Leušiće i ceo naš kraj. Divan komšija, čestit domaćin. Takav se retko radja.
Uverena sam da je Radisa Jevtovic iz svog raja koji je stvorio sa svojom porodicom presao u drugi, nebeski, koji je zasluzio.Ivki i deci ostao je ponos.