“Рехабилитација илегалних депонија на реци Лим и подизање свести о њиховој штетности” из Бијелог Поља и Прибоја.

,,Ово је повод да седнемо и поразговарамо како можемо да заштитимо реку Лим и на који начин би могли да организујемо заједничке туристичке пројекте", рекао је члан општинског већа општине Прибој Миралем Гогалић. Он је додао да ће разменити искуства са колегама из Бијелог Поља, договарати се и издати проглас како да план заштите спроведу у дело.

,,Ми прво хоћемо да покажемо слику наше добре сарадње а потом да покренемо пројекте између седам општина и три државе да заједнички учествујемо у разним пројектима”, рекао је Гогалић.

Председник НВО Еуромост из Бијелог Поља Алмер Мекић, истакао је значај међуопштинске и прекограничне сарадње. Он је прецизирао да је пројектом у коме учествују општине Бијело Поље и Прибој предиђена санација по шест депонија на територији обе општине.

“На местима где су сада депоније вршиће се озелењавање, постављаће се клупе, рекултивисани простор биће покривен видео надзором а ове две општине добиће и апарате за мерење квалитета воде тако да ће моћи самостално да обавештавају грађане о квалитету лимске воде”, казао је Мекић.

Он је рекао да је путујући из Бијелог Поља до Прибоја прошао поред неснитарне депоније Стањевине која се налази на територији општине Пријепоље која се налази тик уз Лим.

“То је еколошка црна тачка али нисмо задовољни учешћем у решавању тог проблема пријепољске општине. Позивали смо и њих као представници цивилног сектора да им помогнемо, јер није наш посао само да критикујемо, међутим они нису показали интересовање да буду део неког еколошког пројекта”, тврди председник НВО Еуромост.

Председник НВО Еуромост из Бијелог Поља Алмер Мекић, фото: ГЗС

Према његовим речима циљ је покретање иницијативе да све општине у три државе кроз које протиче Лим потпишу заједничку декларацију о заштити реке.

“Европска комисија је добро обавештена о стању на Лиму и верујем да ће пројкети слични овоме бити прихваћени, али локалне самоуправе морају да препознају значај заштите реке и да аплицирају код европских фондова, наравно да ће добити подршку и од цивилног сектора,” закључио је Мекић.

Глас западне Србије