Novu Varoš i Ivanjicu. Gradnja puta od Štitkova počela 1961. godine, narod kulukom i drvenim kolima dovlačio kamen i ručno potkivao put. – Da nije trgovaca iz Sjenice, ne bi imao ko da otkupi grlo stoke – žali se Vladeta Netorović, iz Maskove, koji je pokrenuo peticiju državnom vrhu.

Čobanska tugovanka, možda i kletva nekog neženje: "Čemernice, pusta mi ostala, zbog tebe se za drugog udala...!" - obistinila se.

Opustela starovlaška planina, što je na pola puta udaljenosti od Ivanjice i Nove Varoši. Nigde čobanina i stada, a ognjišta koliba, letnja staništa, zarastaju u bukve.

- Jedino ovako po nekoliko dana ožive senokosi... Narod i mašine pali na livade, da po suncu pokupe travu. Rodilo je, kao retko kada. Već ispred Preobraženja ovde neće biti nikog, možeš sresti samo ponekog drvoseču ili lovca - kažu Dragan Ristović iz Preseke i Pero Ćojbašić iz Močioca u kabinama traktora dok prži nebo na visoravni.

U selima pod planinom sve ređi dimovi iz odžaka. Ostale kuće bez snage, malo ruku za teške poslove, a najgore je što malo ko čuje vapaje onih što su sudbinu vezali za vrleti Gornjeg Trudova i Štitkova u novovaroškoj opštine ili s druge, ivanjičke strane i ostali u Močiocima, Preseci, Maskovi...

Karavan - planinci žure da za sunčanih dana prevuku seno

„Gorak život je našoj planini dao ime! Ako nemaš put, kao da nemaš ništa! A put nam ni carski, ni spahijski”,  kazuje muku Vladeta Nestorović, iz Maskove, koji je ovih dana, sa telefonom i peticijom u rukama, namenjenom vrhu države, zabatalio seoske poslove.

Sva nevolja planinaca, uz potpise žuljevitim rukama, ponegde teško čitljivim slovima, ali uz brojke iz lične karte, stala je u nepunih dvadesetak redova. Apel i vapaj da se starima olakša život, da mladima, rasutim po Srbiji, rodni kraj bude rodniji...

Muka u peticiji - Vladeta Nestorović

„Tražimo da se ispuni dato obećanje od više ministara i predstavnika vlasti i asfaltira nekadašnji kiridžijski i rabadžijski put Anatema - Kadina stena - Kamenita česma. Ta deonica od devet kilometara, za koju je urađen projekat, praktično je prečica, mladi kažu bajpas ispod Čemernice. Ona bi spojila dva regionalna puta što idu iz doline Moravice preko Javora i Murtenice, povezala bi Novu Varoš i Ivanjicu, ali i okolne opštine. Pa da nije trgovaca iz Sjenice, nama ne bi imao ko da otkupi jagnje i june”, nabraja Vladeta i podseća:

„Eto, ako mi treba nafta, ne mogu da odem u seoski centar Kušići, pod Javorom, udaljen 10 kilometara, nego moram da se pečem u kolima do Ivanjice, pet puta dužom trasom. Ni mlekare neće da dolaze, niti da silaze sa regionalnog puta i lome kola po našim gudurama. A da ne pominjem koliko se ovuda preveze građe, ogrevnog drveta, krompira, stočne hrane i proizvoda?! I koliko vožnja po rupčagama košta narod i vlasnike vozila. Mnogo se gostiju ovuda zaputi na jezera na Uvcu, ali više ne nailaze!”

Ljubiša i Milan Aničić čekaju nove vikendaše

U Štitkovu kod Nove Varoši ne gube nadu da će asfalt preko "stare granice" spojiti uvački i moravički deo Starog Vlaha.

„Još 1961. počela je gradnja puta od Štitkova prema Ivanjici i to narodnim kulukom. Kao dečak sam sa ocem dovozio kamen drvenim kolima na trasu. Svaka kuća je bila obavezna da tri godine dovlači po deset kubika kamena, a muka ga je bilo izvaditi. Ručno je put potkivan kamenom, valjak je bio na paru... Kako država dozvoli da toliki trud propadne, a da se narod pati”,  čudi se Mihailo Perošević, iz poslednje kuće u Rujištima.

Nema odmora iako prži sunce na visoravni

Kršeći ruke i snebivajući se, gorštaci nekako izokola pominju da se bliži čuveni Gospođindanski vašar u Štitkovu i pripitkuju da li išta novine znaju o popravci puta i obećanjima svih vlasti

„Pa to nam je jedina prilika da se vidimo, da se sabira rodbina... Tu se ugovaraju poslovi, zakupljuju njive, plaćaju dugovi, ali i da oduška duši...”

Bukovina umesto stada i čobana

Poklanja placeve za vikendice

Bolji je ovde sat spavanja, nego pet u gradu. Okrepiš se i odmoriš, pa letiš preko planine. Nudim besplatno nekoliko placeva za gradnju vikendica kod Karađorđeva šanca, na Čemernici, na 1.367 metara nadmorske visine. Ovde vode ima gde god malo zakopaš, a i sunca za solarnu energiju. Od asfalta na Anatemi je 2,5 kilometra makadama - kaže Ljubiša Aničić iz Preseke, koji je među prvim lovcima i vikendašima podigao kućerak na visoravni.

Anatema - raskrsnica na putu Katići - Kokin Brod

Predanja o imenu

Ime planine Čemernice, ispod koje biju vrela i rečice prema Rzavu i Uvcu, po narodnoj legendi vezuje se za čemeran život na kršu i vetrometini, ali i za biljku čemeriku, koja raste na vlažnim staništima visoravni. Ona, inače, ima otrovne sastojke i koristila se u narodnoj medicini.

Novosti, D. Gagričić / GZS