има сасвим несвакидашње памћење, јер у његовој глави налази се на хиљаде имена популарних фудбалера, као и прве поставке бројних светских репрезентација.

„За многе је фудбал главна споредна ствар на свету, и мени је опсесија, али на мало другачији начин. Од младости памтим имена играча, али не само презимена већ пуна. Лако је са овим нашим фудбалерима, али проблем је био запамтити све те стране фудбалере. Након четири деценије, могу рећи да је у мојој глави права мала енциклопедија, па ако вас занима ко је играо у репрезентацији Велса 1976. године, одговор ћете пронаћи на мојој адреси", каже кроз осмех овај Ваљевац за РИНУ.

Седамдесетих година прошлог века је било тешко прикупљати информације када није било интернета и модерних технологоија као данас. Милијан је податке проналазио у емисијама, часописима, новинама као и сателитским путем.

„За сво то време ја сам успео да прибележим не само у мојој енциклопедији већ и меморији на стотитине репрезентација тог доба као и њихове прве поставе. Са највећом љубављу сећам се репрезентације моје младости, док је постојала СФРЈ, то су биле праве звезде: Марић, Богићевић, Кривокућа, Каталински, Облак, Буљан, Петковић, Бајић, Аћимовић и наравно Џајић", рекао је Милијан.

Одлично се сећа када је у пријатељском мечу против Енглеске постигнут један од најлепших голова тог времена 1974 године, а стрелац је био играч Хрватског Хајдука Бране Облак. А у сивим ћелијама још увек чува најдуже име једног фудбалера, то је био Бразилац Сóкратес Брасилеиро Сампаио де Соуза Виеира де Оливеира, који је боје своје земље бранио осамдесетих година.

Поред овог свог несвакидашњег хобија, Милијан је одабрао животни позив као радијски водитељ и тонац на локалним станицама, а бави се и прикупљање хумористично-сатиричне крађе са којом је ишао на разна такмичења.

ГЗС/РИНА