Божић данас славе православне цркве које се држе старог, јулијанског календара. Поред Српске православне цркве, између осталих, то су и руска и грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света гора.

Према Закону о државним и верским празницима Божић је у Србији нерадни дан.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа. То је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, очинства и материнства.

Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање.

Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње Божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу.

За Божић се припрема заједнички ручак и дарују укућани. Долазак положајника, мушког детета или успешног младића, у дом као честитара празника - још је у пракси.

Поздравља се реченицом „Мир Божји, Христос се роди", а одговора „Ваистину се роди". Празник одликују божићна свећа, тек озеленела пшеница, божићни колач, печеница и богата трпеза.

У чесницу се ставља новац, а за онога ко га добије верује се да ће бити успешан целе године. Чесница се негде сече, негде ломи, у Војводини је она заправо сува пита, док је у јужним деловима начињена као погача.

Раније, ако су пријатељи или чланови породице били далеко једни од других, слали су божићне честитке купљене у православним храмовима.

ГЗС