škola ovog obrazovnog profila u Srbiji, izdvaja se i svojom samoodrživošću, odnosno time što sve potrebe učenika za kvalitetnom ishranom zadovoljava sopstvenom proizvodnjom, a viškove proizvedenog plasira na tržište.

Direktor Poljoprivredno – veterinarske škole Deajan Milunović kaže da u Srbiji postoji još nekoliko poljoprivrednih škola koje su zasnovane i koncipirane na isti način ali da je svilajnačka jedinstvena po tome što celokupna potreba za mesom, voćem i povrćem koju iskazuje kuhinja doma učenika, bude pokrivena sopstvenom proizvodnjom.

Direktor Poljoprivredno - veterinarske škole Dejan Milunović, foto: GZS

„Imamo farmu svinja, goveda i ovaca, tako da svo meso obezbeđujemo iz sopstvene proizvodnje. Povrtarska prozvodnja nam je vrlo intenzivna. Dakle, sveža salata stiže iz plastenika koji su par stotina metara udaljeni od kuhinje. Takođe radimo i prerađevine, kako od mesa i mleka tako i od povrća i voća. Kisele zimnice, džemove, ajvare, jogurte, pasterizovano mleko, sireve, kajmak. Sve se to proizvodi i prerađuje u objektima naše škole. To je u ovo vreme možda i privilegija da učenici stvarno mogu da konzumiraju hranu koja je sveža, koja je kontrolisanog porekla i kvaliteta”, rekao je direktor.

Deo hrane koji se ne utroši u školskoj kuhinji, uspešno pronalazi svoje mesto na tržištu.

„Tržišni viškovi postoje i mi imamo prodaju na sopstvenom gazdinstvu. Imamo jedan mali prostor koji je namenjen prodaji naših proizvoda. Tu možete kupiti jabuke, sok od jabuka, vakumirani kiseli kupus, zimnicu, mleko, jogurt, sve ono što mi proizvodimo”, kaže direktor.

Obrazovni profili na kojima škola počiva su iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i prerade hrane. To su poljoprivredni tehničari, veterinarski i prehrambeni tehničari a u trogodišnjem profilu mesari, rukovaoci poljoprivrednom tehnikom i kuvari, a od ove godine biće formiran i još jedan novi obrazovni profil - sanitarno ekološki tehničar iz područja rada zdravstva i socijalne zaštite.

Ono što ovu obrazovnu ustanovu izdvaja od drugih jeste i dom učenika kapaciteta 450 mesta, jer većina đaka dolazi iz drugih gradova i opština. Dom je uređen po svim najmodernijim evropskim standardima i pruža mogućnost brojnih vanškolskih aktivnosti. Sobe su trokrevetne sa sopstvenim kupatilima, sve je pokriveno video nadzorom.

„Prvih mesec, dva dana jeste razdoblje kada se intezivno radi na privikavanju učenika na novu sredinu. Tada se malo više uključuju i odeljenske starešine i vaspitači u domu učenika ali i stručni saradnici.

Malo više radimo na socijalizaciji, pokušavamo da ne budemo okrenuti samo školi i onome što je školski program, već da tim mladim ljudima prikažemo i Svilajnac kao grad, a naročito našu školu kao mesto gde treba da se osećaju lepo i prijatno, gde će steći dobre drugove i naročito da mogu da imaju poverenja u ljude koji ovde rade, od razrednih starešina, profesroa, vaspitača do poslednjeg zaposlenog, jer mi smo ovde upravo zbog toga, zbog učenika”, ističe Milunović.

Mogućnost ozbiljne praktične nastave još jedan je činilac koji ovu školu izdvaja od ostalih.

Profesorka stručnih predmeta iz oblasti hortikulture Jasmina Đorđević, ističe da je prednost ove škole upravo u praktičnoj nastavi koju učenici imaju u okviru određenih predmeta a koja prati teoretsku.

Profesorka stručnih predmeta iz oblasti hortikulture Jasmina Đorđević, foto: GZS

„Teorija je jedno ali dok se to praktično ne odradi ne može da bude kasnije sprovedeno u nekim njihovim budućim zanimanjima i upravo to je naša najveća prednost. U početku kada deca dođu kod nas bude im malo u početku teško dok se ne naviknu na radove, jer ima mnogo njih koji to nisu nikada radili, pa čak i ona deca koja dolaze iz poljoprivrednih domaćinstava. Ali kada krenu i naviknu se polako, vide zašto im je praktičan rad važan”, ističe Đorđević.

I Dejan Lazarević, rukovodilac praktične nastave za smer mesar je istog mišljenja.

„Mi smo organizacija zatvorenog tipa, ovde zajedno sa decom proizvodimo hranu za ishranu životinja od čijeg mesa se spravljaju obroci, đaci sami obrađuju i prerađuju meso, a viškovi se dalje plasiraju”, kaže Lazarević.

Prema njegovim rečima učenici koji su se opredelili da se školuju za buduće mesare, izabrali su zanimanje koje je trenutno veoma traženo i dodaje da đaci kada završe školovanje imaju izuzetno znanje i veštinu, što potvrđuju njihovi poslodavci ali i zadovoljne mušterije.

Da je praktična nastava veoma važna u školovanju potvrđuju i sami učenici.

Bosiljka Takovac iz Topole je učenica drugog razreda, smer hortikultura, koja je upisala ovu školu vođena iskustvom svoga brata koji je takođe bio učenik Poljoprivredno – veterinarske škole.

Bosiljka Takovac, učenica, foto: GZS

„Veoma mi se dopao način na koji se ovde uči i radi, znanja koja ovde steknemo će nam mnogo značiti, jer ja želim da ostanem u svetu poljoprivrede, ali i da nastavim školovanje”.

David Jovanović iz Jagodine upisao je smer veterinarski tehničar i kako kaže, opredelio se za to pre svega zbog ljubavi prema životinjama i zbog odličnih uslova u školi i domu učenika, ali i zbog mogućnosti praktične nastave i kako ističe, u ovoj školi biće odlično pripremljen za studije na veterinarskom fakultetu.

David Jovanović, učenik, foto: GZS

„Moram da naglasim da ta praksa nije samo reda radi već mi zaista uz nadzor profesora dobijamo priliku da stvarno radimo sa životinjama, vadimo krv, apliciramo lekove, pomažemo pri teljenju. Mi ovo doživljavamo kao svoje, dok smo u školi ovo su naše životinje i tako se prema njima ophodimo”.

Direktor škole Dejan Miunović ističe da škola ima dobru saradnju sa resornim ministarstvom ali i sa lokalnom samoupravom koji im značajno pomažu da ostanu u vrhu.

„Mi se trudimo da budemo aktivni u traženju partnera, da ovakav sistem učinimo atraktivnim učenicima”.

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović kaže da je Poljoprivredno – veterinarska škola jedan od simbola ove opštine i da je od osnivanja bila „ispred vremena”.

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović, foto: GZS

„Sa sigurnošću možemo da kažemo da je poljoprivredna škola krenula sa dualnim obrazovanjem od samog njenog osnivanja, jer svi učenici imaju mogućnost praktične nastave, škola ima oko 130 hektara imanja, svoju stoku, mogućnost proizvodnje hrane koju koriste za ishranu učenika a viškove plasiraju na tržište. Mislim da je to model koji treba da se primeni gde god je to moguće u obrazovanju. Opština je tu da kad god može izađe u susret u domenu svojih ingerencija. Mi smo pomogli izradu projektne dokumentacije i finansirali izgradnju novog doma za učenike kapaciteta za 450 đaka, jer mnogo dece dolazi iz drugih opština i gradova i mi smo im obezbedili sigurnan i udoban boravak”, rekao je Milanović.

GZS