најпре за рађање другог наследника. На листи предлога је и другачија расподела родитељског додатка за друго, треће и четврто дете. Пошто је помоћ када беба тек уђе у кућу најбитнија, у плану је да се износи који и нису занемарљиви, исплаћују одједном, по рођењу детета или да се бар половина пара исплати одмах, остатак на рате.

Планира се и договор са послодавцима који би младим родитељима оставили могућност да уколико то желе могу да бирају смену у којој ће радити све док им малишани не напуне шест година, а за оне мало старије држава размишља о увођењу школских аутобуса, како би растеретили маме и тате.

Ово су само неке од мера, које би требало да допуне државну стратегију из 2008. године направљену за подстицање рађања. Сада је готово извесно да ће до краја године Демографски савет бити формиран, и почеће прве анализе, док би 2017. била пилот година у којој би се почело са применом конкретних мера. Најважније је, тврди министарка без портфеља, проф. др Славице Ђукић Дејановић, да политичка воља дође до појединаца, што би касније довело и до промена у законодавству.

По њеном мишљењу постојећа стратегија је веома добра и још пре девет година предвидела је формирање Демографског савета, који се, међутим, никада није састао. Разлог за то је, тврди она, што задатак није поверен конкретно никоме, нити су задужене институције које ће контролисати његов рад.

"Подстицање рађања мора бити на системском и на општем плану", каже наша саговорница. - На системском се пре свега мисли на стварање услова за запошљавање не само будућих родитеља, већ и оних који имају двоје или троје деце. Економски фактори су веома битни, међутим, сервиси за бригу о деци су још важнији за пар који планира децу. Послодавци морају да схвате да осим профита фирме мора да се мисли и о томе да сви имају исте услове на радном месту. Рецимо, да постоје дани када ће се жене посветити свом здрављу и, рецимо, ићи на прегледе за карцином дојке или материце.

Фото: Новости

Она наглашава да мере за подстицање рађања морају бити везане најпре за јединице локалне самоуправе. Ако млади људи одлазе у веће градове да би радили, онда они одлажу родитељство због посла, па се рађање првог детета продужава унедоглед.

Пошто је велики број младих жена, које су већ баке, на пример у источној Србији, остало без посла, размишљали смо да уведемо, рецимо, сервис "Хало бака". Ако је унуче зове, јер нема места у вртићу, може бака да ускочи, а за одлазак до своје деце имала би плаћену месечну карту. Тако би оне, уз подршку државе или локалне самоуправе, могле да помогну својој деци која су се преселила у веће градове ради посла, а ми бисмо могли да помогнемо њој одређеним новцем.

Наша саговорница објашњава да у Београду постоје две општине где се велики број људи досељава, више је малишана, али се реално не рађа више деце. У таквим општинама се размишља о увођењу аутобуса који ће са асистентима долазити и возити децу од куће до школе, а онда ће родитељи имати сат времена дневно више за себе. Родитеље, сматра професорка треба растеретити, како би осетили да бригу о деци немају само они већ и држава, односно локална самоуправа.

"Нигде у земљи што се тиче прираштаја, нажалост, није добро", каже проф. Ђукић Дејановић. - Најгоре је у југоисточној Србији где према проценама ускоро неће уопште бити рађања. Такве су општине Бабушница, Црна Трава, Гаџин Хан. Наше мере засноване на анализи постојећег стања морају бити посебно усмерене на ова подручја. Међутим, ту ипак не треба очекивати фрапантно брз опоравак становништва, јер је мерна јединица за успехе у демографији најмање десет година. Како би природни прираштај био на нули и да број становника не опада, 44 одсто жена требало би да има двоје деце, 45 процената троје и 11 одсто једно.

Професорка сматра да и општине морају да планирају макар мала средства за подстицање рађања. Да размишљају о отварању вртића, да се омогући да неки вртићи раде и увече, у време годишњих одмора, како би родитељи осетили да могу да се ослоне на помоћ државе.

"Сива економија је, такође, велики проблем државе, а наравно и мајки које ту раде", каже она. Жена мора да буде видљива на радном месту, што често у овом сектору није случај, мора да ради и да има право на боловање. Сматрам да интензивирање мера против сиве економије може да буде стимулација и мајкама да рађају децу, јер ће се сигурније осећати на послу.

Славица Ђукић Дејановић, фото: Новости

Премијер на челу демографског савета

На челу Демографског савета биће премијер Александар Вучић. Како објашњава наша саговорница, прихватио је позив јер је став сарадника и појединих министара да ће он на том месту стимулисати грађане Србије да се са већом позорношћу и ангажованошћу баве популационом политиком.

"Ако то буду радиле само институције и појединци који су се тиме досад бавили, то неће бити довољно за мотивацију", каже проф. Ђукић Дејановић. Вучићева популарност исказана на изборима довољан је разлог да се ово значајно национално питање изједначи са важношћу економске стабилности.

Новости