Српско село жртва 


Još danas toplo i suvo, od sutra kiša i pad temperature              Zbog radova na uređenju nove pešačke zone u centru Čačka izmenjen režim javnog gradskog prevoza              „Groblje” ispod glavne ulice - instalacije u fazi raspadanja              „Groblje” ispod glavne ulice - instalacije u fazi raspadanja              Od danas prijave za „Najdomaćina 2024“             

 
Српско село жртва
Trenutno na sajtu: 342       |       Podeli:
09.05.2022 | 0 коментар(а)



Прибој - Поратне године у роману "Истина нема рок трајања". Миомир Милинковић покреће

питања слободе и борбе за живот.

У селу на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне још нису залечене ране Другог светског рата, а уз оскудицу у врлетима, живот загорчавају сталне присмотре, претње и тортура власти, идеолошка трвења и обрачун неистомишљеника, уз мрежу ухода и доушника и намете на сељачкој грбачи.

Настављајући сликање крвавих трагова, ломове у душама и страдање српског села, започетих у роману "Шумљаци", Миомир Милинковић (74), универзитетски професор реторике и књижевности, песник и приповедач из Београда, у роману "Истина нема рок трајања" покреће низ питања, пре свега борбе за голи живот, слободу мишљења и понашања.

Писац је улогу наратора у првој деценији иза рата препустио својим јунацима. Дечак Станимир одраста без родитеља јер му је мајка умрла, а отац је кратко на слободи између тамнице у два логора у две државе. Терет породице пада на плећа баба Милосаве, која малог Станимира учи да у суровом животу не клекне пред недаћама, већ да се истрајно бори и остане чиста образа.

Због својих уверења и нескривеног патриотизма, дечаков отац Тијосав постаје жртва комунистичких власти, које га, након ропства у Немачкој, после низа тортура, депортују на Голи оток, под сумњом да је сарађивао са одметницима, па је непријатељ новог друштвеног система.

Миомир Милинковић, фото: Приватна архива

На тромеђи још трају заседе и потере власти за одметницима, а бесане ноћи и судбине низа људи зависе од тога исхода. "Шумљаци" убијају учитеља Јакуба, комунисту, који сматра да је батина још увек најсигурније и најефикасније средство васпитања. С друге стране, учитељица Лила налази пут до дечјих срца и стиче поверење родитеља. У галерији ликова аутора романа истиче се студент Света, који је својим понашањем "трн у оку" власти, па га присилно шишају и покушавају да га дисциплинују. Гатара Јерина зна све шта се догађа, а Јуле Пецикоза је полтрон и шпијун од кога сви зазиру. У свакодневицу живота драматичне сцене доноси бекство комшије Живорада са Голог отока, али и долазак Кристине, Тијосављеве ћерке из љубави са Немицом. Она доноси очев заробљенички дневник, док он робија на Голом отоку и остаје да дели немаштину и судбине тромеђе.

Испомоћ комшија драгоцена у градњи, Фото: Архива Дома културе Прибој

Живот по наредби

„Роман је препун драматичних сцена и уверљивих слика у којима писац са нескривеном дозом ироније и сарказма приказује време једног ортодоксног система, који се непријатељски односи према свему што је одударало од униформисаности програмираног начина живљења”, подсећа у рецензији др Милутин Ђуричковић.

 

Новости, Д. Гагричић / ГЗС




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


priboj selo. zrtva

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 154.317.721 посета
Тренутно на сајту: 342 посетилац(a)