Поставку чине издвојени рукописи династије Бранковић, представљени на дизајнираним принтовима. Ауторке изложбе су: др Снежана Цветковић, Татјана Гачпар, музејски саветници Музеја у Смедереву и Марина Лазовић, библиотекар саветник Народне библиотеке.

Фото: ГМ Пресс

– Библиотека на двору деспота Ђурђа Бранковића била је веома богата и одражавала је образовање двог господара, који је говорио неколико европских језика, међу којима је био и турски. Есфигменска повеља спада у једну од најзначајнијих из дворске баштине и представља важно ликовно сведочанство о томе како су изгледали чланови породице Бранковић. Изложба садржи пре свега, уметничке копије средњовековних рукописа које је за Музеј у Смедереву копирала археограф, историчарка уметности, Љупка Васиљев давне 1972. године- рекла је др Снежана Цветковић, ауторка изложбе.

Писменост је била једна од најзначајнијих карактеристика богате дворске културе деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву у периоду између 1430. и 1459. године. Најзначајнији утицај на њен развој припадао је образованом владару, који је осим свог народног, познавао српскословенски, грчки, латински, турски и мађарски језик и који је сходно томе, велику пажњу на свом двору посветио библиотеци, писмености и настајању нових рукописа.
Реплику Есфигменске повеље, једну од најзначајнијих из баштине, копирала је Зденка Живковић, а њен оригинал се и данас чува у Манастиру Есфигмен на Светој Гори. Поставку чине и други значајни рукописи, Српски псалтир, Житије и слова Јована Златоустог, Лествице Јована Лествичника, Смедеревско четворојеванђеље, Јеванђеље владике Максима Бранковића, Пренос моштију Светог Луке у Смедерево.

Споне између рудничког и смедеревског краја су дубоко укорењене, а изложба је само једна у низу које два музеја организују, рекла је Цветковић.

Изложба траје до 10. априла.

ГЗС/ГМ Пресс